Bitcoin u stvarnosti:Razbijanje mitova i ključne činjenice

Najvažnije u nekoliko reči:

O Bitcoinu kruže mnoge priče koje se ponavljaju godinama: da nema vrednost, da ga koriste kriminalci, da troši previše struje. U nastavku je dvanaest najčešćih i uz svaku ono što o njoj kažu činjenice i prvi izvori.

Mit: Bitcoin nema korisnost niti unutrašnju vrednost

Kritičari često tvrde da Bitcoin nema stvarnu primenu i da kao investicija nema unutrašnju vrednost. Ovakvi stavovi uglavnom potiču iz toga što se u razvijenim zemljama još ne koristi masovno za svakodnevna plaćanja, pa se pogrešno zaključuje da služi samo za špekulacije i da će nužno propasti.

Međutim, Bitcoin danas ima mnogo primena koje prevazilaze plaćanje. Po nama je najpouzdanije sredstvo za čuvanje vrednosti, jer je ukupna količina trajno ograničena na 21 milion bitcoina. Cena je od 9.10.2011. do 9.10.2026. porasla sa oko 4 na 82.563 dolara, što je u proseku oko 94% godišnje. Poslednjih pet godina rast je bio mnogo sporiji, oko 8% godišnje, a usput je cena više puta padala za više od 70%, kao što smo pokazali u tekstu Bitcoin od početka do kraja. Ovo nije finansijski savet.

Bitcoine koje čuvaš sam niko ne može da ti oduzme, a celo bogatstvo možeš da preneseš sa svega 12 reči. To je fraza za oporavak, rezervna kopija novčanika po jednom javnom standardu. Posebnu vrednost Bitcoin ima u zemljama koje pogađaju inflacija, represija ili zabrana korišćenja finansijskih usluga.

Satoshi Nakamoto je Bitcoin u whitepaperu nazvao „sistemom elektronskog novca“, a njegova plaćanja su otporna na cenzuru. To se videlo već u prvim godinama mreže. Kad su kartične kuće i PayPal krajem 2010. prestali da obrađuju donacije za WikiLeaks, ta organizacija je u junu 2011. počela da prima bitcoine. Bitcoin takođe šalje novac preko granice bez banke posrednika. Prva potvrda stiže za oko deset minuta, a naknada zavisi od toga koliko je mreža zauzeta.

Kritika o „unutrašnjoj vrednosti“ takođe je problematična. Mnogi oblici imovine, poput zlata, ne donose nikakav prihod, a ipak hiljadama godina služe za čuvanje vrednosti. Vrednost Bitcoina, baš kao i zlata, leži u njegovoj retkosti, nezavisnosti od države i otpornosti na oduzimanje i cenzuru.

Mit: Bitcoin je prespor za plaćanja

Bitcoin mreža otprilike na svakih 10 minuta dodaje nov blok, paket potvrđenih transakcija. Pravila mreže ograničavaju koliko podataka stane u jedan blok, najviše 4 miliona jedinica težine, što je oko 4 MB. Zato u svaki blok, a samim tim i u blockchain, ulazi samo ograničen broj transakcija. Kapacitet osnovnog sloja Bitcoin mreže sam po sebi nikako ne bi bio dovoljan za celu svetsku trgovinu.

Zato je Bitcoin temelj na kome se grade dodatni slojevi, kao i u današnjem finansijskom sistemu. Kartice i aplikacije su gornji sloj, a novac između banaka se konačno poravnava u posebnim sistemima ispod njih. U Srbiji je to RTGS sistem Narodne banke Srbije, kroz koji prolaze plaćanja između banaka u dinarima.

Lightning Network omogućava brza i gotovo besplatna plaćanja

Za svakodnevna plaćanja razvijen je Lightning Network, drugi sloj iznad Bitcoina, u kome se plaća kroz kanale otvorene između korisnika, a u blockchain se upisuje samo otvaranje i zatvaranje kanala. Transakcije stižu za nekoliko sekundi, i to sa „pravim“ bitcoinima, a ne na kredit, kao kad posrednik u tradicionalnom sistemu obrađuje uplatu.

Pored brzine, Lightning plaćanja su gotovo besplatna. Trgovac za plaćanje karticom preko Stripea plaća od 1,5% do 3,15% iznosa i još 0,25 €, a preko PayPala u Nemačkoj 2,99% i 0,39 €. Polovina kanala u Lightning mreži je 30.8.2026. naplaćivala najviše 0,01% iznosa.

Mit: Bitcoin je previše komplikovan za obične ljude

Mnogi veruju da je Bitcoin namenjen samo tehnički obrazovanima i da prosečan korisnik ne može bezbedno da ga koristi. Ta slika potiče iz ranih dana, kada je korišćenje zahtevalo instaliranje programa i ručno upravljanje ključevima.

Moderne aplikacije za novčanik i Lightning su korišćenje Bitcoina učinile jednostavnim i dostupnim svima. Danas je iskustvo slično mobilnom bankarstvu:

Osim plaćanja, jednostavnije je postalo i čuvanje bitcoina. Hardverski novčanici vode korisnika kroz podešavanje i pravljenje rezervne kopije, pa ne mora da bude stručnjak da bi bezbedno čuvao svoje bitcoine.

Ljudi koriste internet bez razumevanja protokola na kome radi. Isto tako i Bitcoin može da radi u pozadini, dok korisnik vidi samo jednostavnu aplikaciju.

Mit: Bitcoin je igra nulte sume

Neki kritičari tvrde da je Bitcoin igra nulte sume, jer vlasnici svoje bitcoine mogu da prodaju samo za onoliko koliko su kasniji kupci spremni da plate. U tom smislu se često čuje „To je mehanizam preraspodele“. Takva pretpostavka je zavaravajuća, jer zanemaruje koristi Bitcoina koje smo već naveli. Rastuće tržište ne donosi korist samo učesnicima. Ono može imati i šire društvene efekte, od novih radnih mesta do pritiska na države da, iz straha od gubitka monetarne samostalnosti, obuzdaju štampanje novca i odgovornije upravljaju finansijama.

Društvenu vrednost dodatno pojačava to što je Bitcoin, zahvaljujući ograničenoj ponudi i otpornosti na cenzuru, privlačna alternativa državnim valutama. Ljudi svoje bogatstvo mogu da čuvaju u Bitcoinu umesto u zlatu ili nekretninama.

Bitcoin nije Ponzi šema

Česta zamerka je i izjednačavanje sa Ponzi ili piramidalnim šemama. Ponzi šema je prevara koja, po američkoj komisiji za hartije od vrednosti, starim ulagačima isplaćuje novac prikupljen od novih. Kad novih ulagača ponestane, šema se sruši. Iza nje obično stoji neko ko upravlja novcem, struktura je skrivena, a obećava se visok prinos bez rizika. Ništa od toga ne važi za Bitcoin. Nema upravu, sve transakcije su javne, niko ne obećava dobit, a mreža ne propada kad broj novih korisnika ne raste brzo.

Mit: Bitcoin je previše rizičan za ulaganje

Zbog snažnih promena cene mnogi Bitcoin svrstavaju među rizična ulaganja. Čak i najveći upravljač imovinom na svetu, BlackRock, koji nudi sopstveni Bitcoin fond, piše da Bitcoin „ostaje veoma volatilan i podložan naglim padovima“. U tradicionalnom finansijskom svetu rizik se pritom često izjednačava sa promenama vrednosti.

Lekcija iz kolapsa UST stablecoina

Dobar primer kako stabilna cena može da sakrije veliki rizik je kolaps UST-a. Stablecoin je digitalni token čija cena treba da bude stalno jednaka jednom dolaru. UST kompanije Terraform Labs održavao je tu vrednost jednim algoritmom, pa njegova cena neko vreme gotovo da se nije menjala. Ipak, sistem je od početka bio nestabilan. U maju 2022. UST je izgubio vezu sa dolarom, a njegova cena pala je skoro na nulu. Stablecoin vredan milijarde dolara postao je bezvredan. Kako je do toga došlo i ko danas stoji iza velikih stablecoina, piše tekst Stablecoin, digitalni evro i Bitcoin.

Bitcoin i percepcija rizika

Promene cene bitcoina ne mogu da se ospore, ali su danas manje nego ranije. Mera za to je volatilnost, broj koji kaže koliko cena tokom godine skače gore-dole. Po dnevnim cenama Coin Metricsa, 2013. je iznosila oko 149%, a 2025. oko 42%. Veće promene mogu da otežaju ulaganje na srednji rok, ali je Bitcoin, po nama, manje rizičan nego što mnogi misle.

Za razliku od većine druge imovine, bitcoin koji čuvaš sam ne zavisi od treće strane. Ko ulaže u akcije, izložen je riziku da uprava firme donese pogrešne odluke ili da konkurencija i propisi učine posao neisplativim. Kod obveznica, izdavalac u svakom trenutku može da postane nesolventan, pa hartije sa fiksnim prinosom mogu da izgube svu vrednost.

Šta, po nama, govori u prilog Bitcoinu:

Mit: Bitcoin će biti zabranjen

Jedan od najčešćih strahova je da će države „ugasiti“ Bitcoin. U stvarnosti to nije moguće, jer mrežu drže hiljade nezavisnih čvorova, računara koji svaki čuva svoju kopiju svih transakcija i proverava pravila. Bitnodes ih je 20.10.2026. izbrojao 25.814, a skoro polovina radi preko mreže Tor, koja skriva gde se računar nalazi. Da bi mreža nestala, morali bi da se ugase svi. Nijedna vlada nema kontrolu nad celim sistemom niti tehničku mogućnost da ga ugasi.

Dosadašnji pokušaji zabrane nisu zaustavili Bitcoin. Kina je poslove sa virtuelnim valutama proglasila nezakonitim 2021, a trgovina se, po firmi za analizu blockchaina Chainalysis, preselila na razmenu direktno između ljudi. U Nigeriji je zabrana važila za banke, i centralna banka ju je ukinula krajem 2023.

Umesto zabrana, svet ide ka propisima i prihvatanju. Najveće finansijske institucije nude Bitcoin proizvode, poput berzanskih fondova (ETF) u SAD, a države u Bitcoinu vide i izvor poreskih prihoda i novih poslova. U Srbiji se, na primer, na prodaju bitcoina plaća porez. El Salvador je Bitcoin uveo kao zakonsko sredstvo plaćanja 7.9.2021., a od 30.4.2025. ga, po izmeni zakona, prihvataju samo privatne firme i ljudi koji to žele, dok se porezi plaćaju u dolarima.

Bitcoin je, po nama, stigao do tačke na kojoj bi pokušaj zabrane naštetio pre svega zemlji koja ga sprovodi, a ne samoj mreži. Zato pitanje više nije da li će biti zabranjen, nego kako će ga različite države urediti i koristiti njegove prednosti u svojim ekonomijama.

Mit: rudarenje Bitcoina troši previše energije

Rudarenje je posao računara koji slažu nove transakcije u blokove. Da bi blok bio prihvaćen, rudar mora da pokaže da je uložio računarski rad, a taj mehanizam se zove dokaz o radu (proof of work). Taj rad troši mnogo struje. Rudari zarađuju od naknada za transakcije i od novih bitcoina koje dobijaju za svaki pronađen blok. Od bloka 840.000, rudarenog 20.4.2024., ta nagrada je 3,125 bitcoina po bloku, a kako se smanjuje, piše u tekstu Zašto baš 21 milion bitcoina?

Koliko struje troši Bitcoin

Po izveštaju Univerziteta u Kembridžu iz aprila 2025, mreža je sredinom 2024. trošila oko 138 TWh struje godišnje, oko 0,54% svetske potrošnje. To je otprilike koliko su u celoj 2024. potrošile Norveška ili Švedska. Kembridžov indeks potrošnje 20.10.2026. procenjuje oko 171 TWh godišnje. To je više od četiri i po puta koliko je 2025. potrošila cela Srbija (37,4 TWh).

Isti izveštaj procenjuje emisije rudarenja na 39,8 miliona tona CO₂ ekvivalenta, svega oko 0,08% svetskih emisija.

Energija nije isto što i gubljenje

Rudari su prilagodljivi potrošači koji zbog konkurencije moraju da kupuju najjeftiniju struju. Upravo to ih vodi ka obnovljivim izvorima, gde preuzimaju višak proizvedene struje koji bi inače ostao neiskorišćen.

Po podacima Univerziteta u Kembridžu, 52,4% struje koju troše anketirani rudari dolazi iz održivih izvora. Kad troše višak iz obnovljivih izvora, rudari mogu da povećaju zaradu tih elektrana i ubrzaju prelazak na održivu energiju.

Dodatne koristi rudarenja

Pošto mogu brzo da isključe uređaje, rudari mogu da pomognu stabilnosti električne mreže. U Teksasu su, po američkoj Upravi za energetske informacije, rudari među velikim potrošačima koji su sa operatorom mreže dogovorili da smanje potrošnju kad struje zafali. To ne radi uvek: po prezentaciji operatora mreže ERCOT, leta 2023. bilo je 8 dana kad su veliki prilagodljivi potrošači trošili više baš kad je struje bilo malo. Rudarenje može i da smanji emisije metana. Po izveštaju Univerziteta u Kembridžu, 3,3% struje anketiranih rudara dolazi iz gasa koji bi se inače spaljivao na naftnim poljima. Kad bi se i taj gas računao kao održiv izvor, udeo održivih izvora bi po istom izveštaju porastao sa 52,4% na 55,7%.

Pored toga, rudarski uređaji kao sporedni proizvod daju toplotu, koja se već koristi u praksi. U Finskoj, na primer, rudarska firma MARA tom toplotom greje domove oko 11.000 stanovnika preko gradskog toplovoda. Toplota je, po Međunarodnoj agenciji za energiju, skoro polovina krajnje potrošnje energije u svetu, pa toplota iz rudarenja, kad se iskoristi, zamenjuje deo te energije.

Mit: rudarenje Bitcoina je rešavanje matematičkih zadataka

U velikim medijima rudarenje se često opisuje kao posao u kome rudari rešavaju veoma složene matematičke zadatke. U stvarnosti je rudarenje mnogo jednostavnije. Zasniva se na pokušajima i greškama i može da se uporedi sa bacanjem kockica.

Rudari slažu probne blokove i provlače ih kroz heš funkciju SHA-256. To je računski postupak koji od bilo kog podatka napravi kratak otisak stalne dužine, a i najmanja promena podatka daje potpuno drugi rezultat. Rezultat mora da bude manji od ciljne vrednosti da bi bio valjan dokaz o radu. Ako heš bloka ispunjava pravila, rudar je pronašao valjan blok, koji se, kad ga mreža proveri, dodaje u blockchain.

Izračunati jedan heš za računar nije problem. To bi moglo da se uradi čak i olovkom i papirom, samo mnogo sporije. Programer Ken Shirriff je to probao ručno i za jedan krug SHA-256 mu je trebalo 16 minuta i 45 sekundi, a za ceo heš bloka oko dan i po. Specijalizovani uređaji, ASIC rudari, napravljeni samo za ovaj jedan račun, rade to neuporedivo brže. Jedan savremeni uređaj, poput Bitmainovog S23 Hyd, proba oko 580 hiljada milijardi heševa u sekundi.

Suština rudarenja je da se isproba što više pokušaja, da bi bilo verovatnije da se pronađe valjan blok. Sa „teškim računskim zadacima“ to ima vrlo malo veze.

Mit: Bitcoin koriste uglavnom kriminalci

Jedan od prvih zapaženih slučajeva upotrebe Bitcoina bila je trgovina na mračnom delu interneta (darknet). Bitcoin je, na primer, bio sredstvo plaćanja na sajtu Silk Road, gde su se kupovali droga, oružje i lažni dokumenti. Po američkom tužilaštvu, osnivač sajta je namerno ugradio plaćanje bitcoinom da sakrije kupce i prodavce. Iz tog vremena potiče i predrasuda da je Bitcoin namenjen kriminalcima.

Statistike razbijaju mit

Po godišnjem izveštaju Chainalysisa, koji sarađuje i sa državnim institucijama, kriminal je mali deo prometa digitalnih valuta. Za 2024. to je bilo 0,14% ukupnog prometa. Za 2025. je udeo malo porastao, ali je ostao ispod 1%.

U izveštaju iz januara 2025. Chainalysis piše: „Do kraja 2021. BTC je bez sumnje bio kriptovaluta koju su sajber kriminalci birali, verovatno zbog velike likvidnosti. Od tada, međutim, vidimo postepeno udaljavanje od BTC-a.“ Najviše ilegalnog prometa danas ide preko stablecoina, i to 84% u 2025.

Drugim rečima, i među digitalnim valutama kriminalci danas najviše koriste dolar, u obliku stablecoina. Za poređenje, Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC) procenjuje da se svake godine opere 2 do 5% svetskog bruto proizvoda.

Mit: Bitcoin je potpuno anoniman

U ranim godinama mnogi kriminalci su koristili Bitcoin verujući da je anoniman. U stvarnosti je Bitcoin blockchain potpuno javan i svaka transakcija može da se prati.

Bitcoin adrese nisu direktno povezane sa imenima ljudi, ali o anonimnosti ne može biti reči. Tačnije je reći da je Bitcoin delimično privatan. Firme za analizu blockchaina često uspevaju da otkriju vlasnike velikih količina bitcoina, bilo da su to kompanije ili države. Arkham Intelligence, na primer, javno prikazuje adrese za koje tvrdi da pripadaju vladi SAD, i na njima je 20.10.2026. bilo oko 307.000 bitcoina. Policija je više puta otkrila ljude iza velikih krađa. Posle krađe iz menjačnice Bitfinex, američko ministarstvo pravde je 2022. pratilo novac kroz blockchain i zaplenilo više od 94.000 bitcoina.

Propisi olakšavaju praćenje Bitcoina

Dodatnu providnost donose propisi koji traže da menjačnice provere identitet korisnika. To se zove KYC (know your customer, „upoznaj svog klijenta“). U Srbiji Zakon o digitalnoj imovini obavezuje svakog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom da utvrdi i proveri identitet korisnika. U Evropskoj uniji od 30.12.2024. svaki prenos digitalne imovine preko menjačnice mora da nosi ime pošiljaoca. Tako organi lakše povezuju Bitcoin adrese sa konkretnim ljudima.

Postoje načini da se ovo zaobiđe, poput kupovine direktno od drugih ljudi ili servisa za mešanje (mixing), koji spajaju transakcije više ljudi da se trag izgubi. Ali, gledano u celini, Bitcoin je daleko od „anonimne valute“.

Mit: bitcoini su digitalni „novčići“

Bitcoin se često prikazuje kao zlatni novčić, ali u stvarnosti ne postoje nikakvi novčići, čak ni digitalni. Ta slika, prisutna i u samom imenu „Bitcoin“, samo je metafora. Svoje bitcoine ne čuvaš u novčaniku, jer on čuva samo privatne ključeve, tajne brojeve kojima se potpisuje svako slanje.

Kako Bitcoin zapravo beleži ko šta ima

Svaka Bitcoin transakcija prenosi pravo upravljanja nekim UTXO-om (unspent transaction output, nepotrošen izlaz transakcije). To je iznos koji je neko ranije primio i koji još nije poslao dalje. Kad se pošalje, postaje STXO (spent transaction output, potrošen izlaz).

UTXO može da se potroši samo u celosti. Na primer, ako imaš UTXO od 2 bitcoina i želiš da platiš 1 bitcoin, šalje se ceo, a razlika, umanjena za naknadu, vraća ti se kao nov UTXO, kao kusur. Zato Bitcoin više liči na gotovinu, s tom razlikom što UTXO može da ima bilo koji iznos, a novčanice dolaze samo u unapred određenim apoenima.

„

Mreža ne poznaje pojam jednog bitcoina. Ona broji najmanju jedinicu, koja se zove satoši, a jedan satoši je 1/100.000.000 bitcoina.

Mit: Bitcoin je samo za bogate

Mnogi veruju da je Bitcoin samo za bogate, jer „ko još može da kupi ceo bitcoin“. Visoka cena stvara psihološku prepreku i često se misli da je za ulazak potreban velik kapital.

U stvarnosti se jedan bitcoin deli na 100 miliona satošija. To znači da ne moraš da kupuješ ceo bitcoin, nego možeš da imaš i koristiš i mali deo, već za nekoliko evra. Današnje menjačnice i aplikacije omogućavaju da kupiš tačno onoliko koliko želiš, bilo 10, 50 ili 100 evra.

Ni zlato se ne kupuje samo u celim polugama, pa ni kod Bitcoina ne moraš da imaš ceo „novčić“. Zbog ove deljivosti Bitcoin je dostupan svima, bez obzira na visinu primanja, pa se sve češće koristi i kao oblik štednje. Umesto da čuvaju gotovinu koja gubi vrednost zbog inflacije, ljudi redovno izdvajaju manje sume u Bitcoin, kroz štedni plan.

Suprotno čestom uverenju, Bitcoin je danas pristupačniji nego ikada i dostupan svima da ga koriste u skladu sa sopstvenim potrebama i ciljevima.

Šta iz svega ovoga sledi

Većina mitova potiče iz prvih godina Bitcoina, kad je mreža bila mala, a alati nezgrapni. Danas svako može da ih proveri brojem iz prvog izvora. Prave slabosti postoje, poput volatilne cene i malog kapaciteta osnovnog sloja. Ipak su manje nego što ih mitovi prikazuju, a za brzinu plaćanja rešenje već postoji, Lightning.

Šta dalje?

Mit je priča o Bitcoinu koja nije tačna, a neke priče se izmišljaju namerno, da bi ti neko uzeo novac. Kako izgledaju prevare koje danas zaista pogađaju ljude i koje pravilo zaustavlja svaku, čitaš u sledećem tekstu, Kako te varaju.

Mit se lako ponavlja, a činjenicu svako može sam da proveri.