Najvažnije u nekoliko reči:

• Novac se tokom istorije stalno menjao i prilagođavao društvu.
• Njegove osnovne funkcije su: mera vrednosti, sredstvo razmene i čuvanje vrednosti.
• Zlato je dugo bilo glavni oblik novca, dok se danas postavlja pitanje da li Bitcoin može preuzeti tu ulogu.

Funkcije novca

Na prvi pogled, pitanje „Šta je novac?“ deluje jednostavno, jer novac koristimo gotovo svakodnevno. Većina ljudi prvo pomisli na kovanice ili papirni novac. Ipak, pojam „novac“ je mnogo širi i odnosi se na različite funkcije koje ima u društvu.

Tri osnovne funkcije novca su:

1. Jedinična računovodstvena funkcija
   Novac služi za izražavanje vrednosti roba i usluga, što omogućava lakše poređenje i jednostavnije obračunavanje. Bez novca, svaki odnos razmene morao bi se definisati pojedinačno: krompir za sir, sir za med, krompir za med, sir za šećer i tako dalje. Sa deset dobara to je 45 različitih mogućnosti razmene, sa stotinu dobara 4.950, a sa hiljadu gotovo 500.000. Novac pojednostavljuje ekonomiju i omogućava jasnu procenu vrednosti, na primer poređenje cene rada sa cenom novog automobila.
2. Sredstvo čuvanja vrednosti
   Novac omogućava čuvanje vrednosti tokom vremena, što olakšava štednju i planiranje budućih kupovina. Vrednost novca koji primimo za prodaju dobara ili pruženi rad čuva obavljeni rad sve dok ga ne upotrebimo. Preduslov za ovo je stabilnost vrednosti – novac ne sme da gubi kupovnu moć zbog inflacije. Ako cene rastu, kupac pri istoj količini novca dobija manje dobara nego što je sam isporučio, što ugrožava funkciju novca kao sredstva plaćanja.
3. Sredstvo razmene
   Novac rešava problem „dvostrukog poklapanja potreba“ u trgovini. Na primer, ako Marko ima višak krompira, a Jelena previše sira, razmena bi bila moguća samo ako Marko želi sir, a Jelena krompir. Uz novac, oni mogu prodati svoja dobra i koristiti novac za kupovinu onoga što im je potrebno, što značajno olakšava trgovinu i omogućava veću fleksibilnost u ekonomiji.

Razumevanje ovih funkcija pomaže da shvatimo širu ulogu novca u ekonomiji i svakodnevnom životu, a takođe otvara pitanja o tome kako digitalne valute poput Bitcoina mogu preuzeti ili transformisati ove funkcije u savremenom društvu.

Razlika između novca i valute

Valuta je pravno definisana forma novca koja opisuje strukturu i pravila njegove upotrebe u jednoj državi ili monetarnoj uniji. Glavna razlika između novca i valute leži u njihovom karakteru i vrednosti. Novac predstavlja opšte sredstvo razmene i merilo vrednosti, dok valuta označava konkretni oblik novca čija se vrednost može menjati i prilagođavati tokom vremena.

Valuta je obično vezana za zakonski okvir i najčešće je izdata od strane centralnih institucija, kao što su države ili monetarne unije. Pored toga, pojedinci ili grupe mogu kreirati privatne oblike novca, koji u tom kontekstu takođe nazivamo valutom.

Od razmene dobara do zlata: kako je novac dobio svoj oblik

Tokom hiljada godina ljudi su bili zadovoljni direktnom razmenom dobara. Pekar je proizvodio hleb i mogao je deo svoje proizvodnje direktno da razmeni za mleko ili krzno. Danas bismo rekli da su ta dobra u tom kontekstu funkcionisala kao neka vrsta valute. Problem je bio u tome što je uvek morao postojati „dvostruki susret potreba“, obe strane morale su u istom trenutku imati potrebu za onim što druga nudi.

Oko 2000. godine pre nove ere, ljudi su počeli da koriste zajednički novac, zlato. Razlog je bio jasan:

• Zlato ispunjava sve tri funkcije novca.
• Skladištenje vrednosti: Zlato ostaje postojano, ne može se reproducirati, ne kvari se i ne može „nestati“. Njegovo vađenje iz rudnog tla zahteva energiju, a njegova količina u prirodi je ograničena.
• Sredstvo razmene i transporta: Sa gustinom od 19,3 g/cm³, zlato je lako prenosivo i pogodno za skladištenje.
• Jedinica računa: Svaka unca zlata ima istu vrednost, što ga čini pouzdanim merilom u trgovanju.

Bitcoin put ka pravom novcu

Bitcoin trenutno još uvek ne ispunjava sve karakteristike novca, ali poseduje najbolje preduslove da to postane. Njegova ukupna količina je ograničena na 21.000.000 BTC, tačnije na 20.999.999,97690000 BTC, što ga čini jednim od najređih ekonomskih dobara na svetu. Ova granica se neće menjati, osim ako globalni društveni konsenzus ne odluči drugačije, što postaje sve manje verovatno kako mreža raste. Ovo je snaga decentralizovanih sistema.

Zbog toga se Bitcoin smatra „najčvršćim” novcem, a prema austrijskoj školi nacionalne ekonomije: „Na slobodnom tržištu, najčvršći novac će automatski pobediti.” 

U suštini, Bitcoin je dobro sredstvo za čuvanje vrednosti.

Nestabilnost može biti argument protiv toga, ali treba imati na umu da se Bitcoin trenutno nalazi u ranoj fazi razvoja ka novcu, i da će sa rastućom upotrebom njegova volatilnost prirodno opadati.

Bitcoin je takođe izuzetno efikasno prenosivo sredstvo. U poređenju sa tradicionalnim oblicima imovine, poput zlata, mnogo ga je lakše prenositi. Može se transferisati na velike udaljenosti u veoma kratkom vremenskom roku i uz minimalne troškove i napor.

Dve osnovne karakteristike koje Bitcoinu još uvek nedostaju da bi bio smatran potpunim novcem su opšta prihvaćenost i funkcija računovodstvene jedinice. Iako sve više ljudi koristi Bitcoin i prihvata ga kao novac, tržišna pokrivenost još uvek nije dovoljna da bismo mogli govoriti o opštoj prihvaćenosti. Takođe, Bitcoin ili Satoshi se, osim kod određenih Bitcoin entuzijasta, još uvek ne koriste kao računovodstvena jedinica. Čak i u prodavnicama koje ga prihvataju, cene se i dalje izražavaju u fiat valuti, a ne u BTC-u ili Satoshijima.

Međutim, zahvaljujući mogućnosti da se Bitcoin deli na osam decimala, može se razložiti do te mere da u suštini može funkcionisati kao računovodstvena jedinica čim prihvaćenost dodatno poraste.