Cena Bitcoina je tokom proteklih godina značajno porasla, što je privuklo pažnju sve većeg broja ljudi ka najpoznatijoj kriptovaluti. U tom kontekstu nameće se logično pitanje: da li se u 2025. godini još uvek isplati kupovati Bitcoin, ili je već prekasno? Odgovor bi mogao da iznenadi mnoge.
Godine 2010. jedan Bitcoin je vredeo svega nekoliko centi. Tri godine kasnije, još uvek se mogao kupiti za manje od 100 američkih dolara. A oni koji su iskoristili korona-pad u martu 2020. mogli su doći do jednog Bitcoina za oko 3.500 dolara.
Danas, kada se cena izražava u šestocifrenim iznosima, mnogi koji tek sada počinju da se interesuju za Bitcoin brzo zaključe da su zakasnili – i da bi bilo nepromišljeno ulagati u ovom trenutku. Ali, da li je to zaista istina? Može li ulazak na tržište Bitcoina u 2025. godini i dalje biti isplativ?
Vredi li i dalje kupovati Bitcoin?
Prilikom donošenja investicione odluke, ključno je proceniti gde bi se cena mogla kretati u budućnosti – a ne odbaciti ulaganje samo zato što je u prošlosti već ostvarilo značajan rast. Takav pristup često može dovesti do propuštanja velikih prilika.
Na primer, akcije tehnoloških kompanija poput Amazona, Applea i Microsofta donele su izuzetne prinose tokom 2010-ih, ali su i u narednoj deceniji nastavile da nadmašuju širi tržišni indeks.
Slično važi i za Bitcoin: njegova cena je od početka 2011. do kraja 2013. porasla čak 1.000 puta – sa 1 na 1.000 dolara. Pa ipak, ni tada nije bilo kasno za ulazak. Od tada je BTC porastao za dodatnih 10.000%, nadmašivši sve druge klase imovine.
Iako prošli rezultati ne garantuju budući rast cene, oni mogu ukazivati na to da se iza određene imovine krije rešenje stvarnog problema – što može objasniti njen dosadašnji uspeh.
Kada je reč o kompaniji koja beleži snažan rast, prirodno je pretpostaviti da ima veće šanse da i dalje ostane na putu uspeha. Isto važi i za imovinu čija potražnja konstantno raste – logično je pretpostaviti da bi taj trend mogao da se nastavi i u budućnosti.
Zašto ulagati u Bitcoin?
Opšte pravilo glasi: treba ulagati samo u ono u šta imate dugoročno poverenje. Ući u investiciju samo zbog rasta cene nosi rizik da ćete prilikom prve ozbiljnije korekcije, iz straha, prodati u gubitku.
Postoji bezbroj razloga da verujete u dugoročan uspeh Bitcoina. Ipak, iz investicione perspektive, najvažniji je svakako njegov ograničeni ukupni broj – karakteristika kojom Bitcoin nadmašuje zlato, državne valute, nekretnine i druge oblike imovine.
Sama ograničenost, međutim, nije dovoljna da bi nešto bilo dobra investicija – potrebna je i snažna potražnja. U slučaju monetarnih mreža poput Bitcoina, na scenu stupa mrežni efekat: što više ljudi koristi mrežu, to je vrednije priključiti se.
Bitcoin se, kao prva i jedina zaista decentralizovana kriptovaluta, jasno razlikuje od altcoina i zato privlači najveći deo kapitala. Dok druge kriptovalute dolaze i odlaze, Bitcoin ostaje broj jedan od samog početka – što pokazuje da poverenje u ovu mrežu ne jenjava.
Njegova robusnost dolazi iz procesa rudarenja, koji predstavlja sidro u fizičkoj stvarnosti i čini mrežu otpornom na korupciju. Osim toga, Bitcoin transakcije ne mogu biti cenzurisane, a digitalne „kovanice“ – ako se pravilno čuvaju – ne mogu biti oduzete. Dovoljno je zapamtiti dvanaest reči i posedovati sopstveni novac.
Potencijal Bitcoina
Bitcoin je jedinstvena klasa imovine, čija priroda često izaziva žustre rasprave. Ipak, jasno je da Bitcoin ima potencijal da postane ne samo globalno sredstvo razmene, već i superiorno sredstvo čuvanja vrednosti.
Zahvaljujući ograničenom broju od najviše 21 milion novčića, kao i svojoj digitalnoj prirodi koja omogućava jednostavno čuvanje i brze transfere širom sveta, Bitcoin bi mogao postati ozbiljan konkurent drugim oblicima imovine koje ljudi koriste za očuvanje i uvećanje bogatstva.
Drugim rečima, tržište koje Bitcoin potencijalno može da pokrije obuhvata značajan deo ukupnog svetskog bogatstva. Bitcoin se, posmatrano iz tog ugla, ne takmiči samo sa državnim valutama, već i sa investicionim klasama poput zlata, obveznica, akcija, nekretnina, kolekcionarskih predmeta i slično.
Ukupno svetsko bogatstvo procenjuje se na oko 900 biliona američkih dolara, a približno polovina toga odnosi se na sredstva koja ljudi koriste kao čuvare vrednosti – iako su, primera radi, nekretnine, oldtajmeri ili satovi prvenstveno korisni objekti, a ne investicije.
U poređenju sa tim, vrednost Bitcoina trenutno čini tek mali deo ukupne imovine. Ako sve veći broj ljudi počne da posmatra Bitcoin kao pogodno sredstvo za očuvanje vrednosti, taj udeo bi mogao znatno da poraste – zajedno sa njegovom cenom.
Pošto ovakav pristup može delovati pomalo apstraktno, korisno je napraviti jednostavno poređenje sa zlatom. Obe vrste imovine funkcionišu kao oblik novca koji nije pod kontrolom centralne institucije i čija se ukupna količina ne može proizvoljno menjati – za razliku od akcija ili državnih valuta.
Neki analitičari dolaze do zaključka da je Bitcoin u prednosti u odnosu na plemeniti metal, pre svega zbog svoje digitalne prirode koja omogućava lakše čuvanje, korišćenje i prenos, kao i zbog verifikovano ograničene ukupne ponude.
Zalihe zlata se konstantno uvećavaju i nije poznato koliko ga još može biti iskopano. Kod Bitcoina, s druge strane, nikada neće postojati više od 21 milion novčića, a već je oko 95% njih u opticaju.
Ukoliko bi Bitcoin dostigao tržišnu kapitalizaciju zlata – dakle, ukupna količina pomnožena sa vrednošću po jedinici – to bi značilo višestruki rast njegove cene. Jer, kao investiciona klasa, zlato je trenutno otprilike deset puta veće od Bitcoina.
Prognoze cene Bitcoina
Predikcije uglednih analitičara mogu poslužiti kao orijentir za to kako bi se cena neke imovine mogla kretati u budućnosti. Iako takve prognoze uvek treba uzimati sa dozom opreza, obrazloženja koja stoje iza ciljanih vrednosti mogu biti veoma korisna i pružiti dublje uvide.
Kolika bi vrednost Bitcoina mogla biti 2030. godine
Investiciona kompanija ARK Invest, koju predvodi poznata analitičarka Cathie Wood, iznela je zanimljivu prognozu o tome gde bi se cena Bitcoina mogla kretati do 2030. godine. Ova predviđanja su posebno vredna pažnje ne samo zbog temeljne argumentacije koju ARK pruža, već i zato što je Wood već ranije pokazala izuzetnu tačnost u svojim, tada smelim, prognozama.
Na primer, još 2018. godine, dok je akcija Tesle bila ispod 400 dolara (pre splitova), Wood je prognozirala da bi cena mogla porasti na čak 4.000 dolara u roku od pet godina. Iako je ta procena tada zvučala preterano, ciljna cena je postignuta već dve godine kasnije.
U izveštaju objavljenom krajem aprila 2025, ARK Invest prikazuje svoje prognoze za cenu Bitcoina do 2030. godine kroz tri scenarija: pesimistični (Bear Case), osnovni (Base Case) i optimistični (Bull Case).
Ako se ostvari najoptimističniji scenario, cena Bitcoina bi, prema ARK-u, mogla dostići neverovatnih 1,5 miliona dolara do 2030. godine. Čak i osnovni scenario predviđa cenu od 710.000 dolara, što je višestruko više od današnje vrednosti.
Čak i u najlošijem scenariju, ARK Invest vidi Bitcoin na 300.000 dolara do 2030, što bi značilo prosečnu godišnju stopu rasta veću od 20% – značajno iznad prosečnog prinosa na tržištu akcija.
– Bear Case: 300.000 USD
– Base Case: 710.000 USD
– Bull Case: 1,5 miliona USD
ARK Invest pristupa formiranju ovih ciljanih cena
na osnovu pretpostavki o tome koliko duboko bi
Bitcoin mogao da prodre u različite tržišne segmente
kao što su njegova uloga „digitalnog zlata“, sredstvo
čuvanja državnih ili korporativnih rezervi, ili valuta
utočišta za stanovništvo u zemljama u razvoju.
U optimističnom scenariju, analiza pretpostavlja
da će Bitcoin preuzeti 60% tržišne vrednosti zlata,
da će činiti 7% državnih rezervi (bez zlata)
i 10% bilansa stanja korporacija.
Kolika bi vrednost Bitcoina mogla biti 2045. godine
Za investitore je često korisno da posmatraju duži vremenski horizont od samo pet godina – čak i ako je istorijski gledano svaki Bitcoin kupljen u prošlosti bio u značajnom plusu nakon najviše četiri godine. Dugoročniji pogled donosi i psihološku prednost: kratkoročne oscilacije u ceni ne izazivaju nesigurnost ni impulsivne odluke.
Michael Saylor, osnivač kompanije Strategy (ranije MicroStrategy), podelio je tokom leta prošle godine svoju dugoročnu prognozu o Bitcoinu – sve do 2045. godine. Njegov pogled je posebno zanimljiv jer dolazi od osobe koja je već prepoznala velike tehnološke trendove pre nego što su postali očigledni.
Saylor, jedan od najvatrenijih Bitcoin zagovornika, bio je pionir i pre nego što je uopšte ušao na tržište Bitcoina. Još 2012. godine objavio je knjigu „The Mobile Wave“ u kojoj je predvideo snažan rast najvećih tehnoloških akcija.
Kompanija koju je osnovao predvodnik je kada su u pitanju institucionalne kupovine Bitcoina, a upravo zahvaljujući toj strategiji, akcije Strategy-ja od prvog Bitcoin ulaganja ostvarile su veći prinos od svih kompanija iz S&P 500 indeksa – uključujući i Nvidiju.
Saylorova prognoza vrednosti Bitcoina za 2045. godinu zasniva se na proceni udelа koji bi Bitcoin mogao da zauzme u globalnom bogatstvu, za koje on očekuje da će tada iznositi oko 4.000 biliona američkih dolara. I on pravi razliku između tri scenarija: Bear Case, Base Case i Bull Case.
– Bear Case: 3 miliona USD
– Base Case: 13 miliona USD
– Bull Case: 49 miliona USD
U svom osnovnom scenariju, Michael Saylor
pretpostavlja da će Bitcoin činiti 7% ukupne
vrednosti sve imovine u svetu,
što bi značilo cenu Bitcoina od 13 miliona dolara
i prosečnu godišnju stopu rasta od 29%.
Čak i u pesimističnom scenariju,
Saylor računa na prosečan godišnji prinos
od 21% – što je značajno više
od istorijskog proseka akcijskog tržišta.
Zanimljivo je da je i u svom, naizgled ekstremno
optimističnom Bull Case scenariju,
predviđena stopa rasta i dalje manja
od one koju je Bitcoin ostvario tokom
poslednjih deset godina.
Kako ući u Bitcoin?
Bitcoin i dalje karakterišu velike cenovne oscilacije, što može otežati situaciju dugoročnim investitorima – posebno ako uđu u tržište neposredno pre dužeg pada. Takva nestabilnost može uneti nesigurnost, čak i kod onih koji veruju u dugoročan uspeh Bitcoina.
Kako bi se smanjio rizik da se celokupan iznos uloži u nepovoljan trenutak, preporučuje se korišćenje strategije kroz redovne kupovine – poznate kao „DCA“ (Dollar Cost Averaging), odnosno ulaganje putem štednog plana. Na taj način, investitor dobija priliku da uđe postepeno: može se radovati rastu cene, ali i kupovati više u trenucima kada dođe do korekcija.
Na tržištu koje je snažno vođeno emocijama – pohlepom i strahom – redovne i mehaničke kupovine omogućavaju investitoru da isključi sopstveni emocionalni uticaj i jednostavno prati prosečnu ulaznu cenu. Uz pomoć kalkulatora štednog plana, može se lako videti kakve bi rezultate u prošlosti donelo redovno ulaganje u Bitcoin.
Nikada nije kasno za Bitcoin?
Sve ukazuje na to da Bitcoin ima svetlu budućnost pred sobom. Sve više ljudi prepoznaje njegove prednosti, što ih podstiče da deo svog bogatstva – ili čak celokupnu imovinu – usmere upravo ka ovoj digitalnoj imovini.
U međuvremenu, čak i veliki upravljači kapitalom poput BlackRock-a promovišu Bitcoin, ističući njegove superiorne karakteristike. Čak je i američka vlada formirala stratešku Bitcoin rezervu, kategorizujući ga kao „digitalno zlato“.
U tom kontekstu, strahovi od mogućih zabrana Bitcoina deluju potpuno nerazumno – tim pre što bi takve zabrane bilo gotovo nemoguće sprovesti. A s obzirom na to da Bitcoin i dalje ima ogroman potencijal, neki analitičari ocenjuju da nikada nije bilo bolje vreme za ulazak, kada se posmatra odnos između rizika i potencijalne koristi.
Pored toga, cena Bitcoina bi mogla rasti i iz prostog razloga što državne valute – takozvani fiat novac – vremenom gube na vrednosti, što je posledica same monetarne politike. U Bitcoin zajednici se zato često kaže:
„Bitcoin nema gornju granicu, jer fiat nema donju.“
Zato svako ko počinje da se interesuje za Bitcoin ne bi trebalo da se žali što nije ušao ranije, već da sebi postavi jedno jednostavno pitanje:
Može li uopšte ikada biti kasno da se uloži u imovinu čija je ukupna količina strogo ograničena – i koju će pre ili kasnije, verovatno, želeti svako?
