Najvažnije u nekoliko reči:

• Cypherpunks su pokret koji se bori za zaštitu privatnosti u digitalnom svetu.
• Kriptografija je glavno sredstvo kojim Cypherpunks ostvaruju svoje ciljeve.
• Glavni cilj Cypherpunks pokreta je očuvanje slobode pojedinca.
• Bitcoin je nastao unutar Cypherpunks zajednice.

Cypherpunks kao čuvari privatnosti u digitalnom svetu

Cypherpunks su slobodna grupa tehnički stručnih pojedinaca i boraca za slobodu, koji se zalažu za bolju zaštitu privatnosti u digitalnom dobu, razmenjujući ideje i alate koji im pomažu u ostvarivanju tih ciljeva.

Naziv „Cypherpunks” potiče od tri engleske reči:

1. „Cipher“, što znači „šifra” ili tajni tekst. 
2. „Cyber”, element reči koji opisuje virtuelni svet stvoren pomoću računara.
3. „Punks“, subkultura nastala sredinom 70-ih godina prošlog veka, čiji su članovi poznati po buntovničkom i neprilagođenom ponašanju.

Cypherpunks koriste kriptografiju kako bi digitalni svet učinili sigurnijim i zaštitili privatnost pojedinaca.

Rani dani Cypherpunksa od privatnosti do digitalne revolucije

Cypherpunk pokret nastao je početkom 1990-ih, kada su se neki libertarijanci i slobodoljubivi kriptografi i informatičari, poput Timotija Meja, Erika Hjuzsa i Džona Gilmora, počeli redovno sastajati na mesečnim skupovima nalik neformalnim debatnim kafićima. Ovi susreti bili su posvećeni diskusijama o različitim aspektima kriptografije.

Ideje grupe kulminirale su u manifestu „A Cypherpunk’s Manifesto” (Manifest Cypherpunka), koji je, kao što ime sugeriše, napisao jedan od osnivača, Erik Hjuzs. Ovaj manifest predstavlja obavezno štivo za svakog ko želi da razume filozofiju Cypherpunks-a.

Takođe, Timoti Mej je napisao svoj vlastiti manifest, „Crypto Anarchist Manifesto” (Manifest Kripto Anarhista), u kojem je izložio ideje o privatnosti, decentralizaciji i otporu državnoj kontroli putem kriptografije.

„Cypherpunks se posvećuju izgradnji anonimnih sistema… Privatnost je neophodna za otvoreno društvo u elektronskom dobu… Ne možemo očekivati da će nam vlade, preduzeća ili druge velike, bezlične organizacije obezbediti privatnost… Moramo sami braniti svoju privatnost ako želimo da je sačuvamo. To čine pomoću kriptografije, anonimnih sistema za prosleđivanje pošte, digitalnih potpisa i elektronskog novca.“

Sastanci Cypherpunk pokreta doveli su do formiranja legendarne mejling liste. Ova lista koristila je tadašnji Internet i e-mail kako bi povezala članove grupe, omogućavajući im razmenu ideja i širenje vizije pokreta na globalnom nivou.

Tokom godina, mejling lista je postajala sve brojnija, a među njenim članovima našle su se poznate ličnosti poput Juliana Assangea, Hala Finneya (prvog primaoca Bitcoin transakcije) i Adama Backa (prve osobe, osim samog izumitelja, koja je saznala za Bitcoin). Diskusije su bile raznovrsne, ali briga o privatnosti ostala je centralna tema. Mnogi članovi Cypherpunks pokreta strahovali su od nastanka „Big Brother“ društva, dok su istovremeno vodili filozofske debate i razmenjivali ideje o kreiranju decentralizovane valute putem interneta.

Kako su Cypherpunks postavili temelje Bitcoina i digitalnog novca

Informatik i kriptograf David Chaum smatra se jednim od začetnika Cypherpunk pokreta. Njegovo delo iz 1985. godine, pod nazivom „Sigurnost bez identifikacije: Sistemi transakcija za prevazilaženje Big Brother-a”, bavi se konceptima koji čine osnovu kriptovaluta i blockchain tehnologije, kao i metodama koje omogućavaju pojedincima i organizacijama da očuvaju privatnost tokom transakcija, čineći ih nepratljivim i nepovezanim s ličnim podacima.

Chaumov koncept DigiCash, koncipiran 1983. godine, a objavljen 1994. godine, omogućio je prvi potpuno softverski zasnovan elektronski novac za plaćanje putem računara, e-maila ili interneta. DigiCash se smatra prethodnikom Bitcoina, zajedno sa Hashcash-om, koji je razvio Adam Back, i B-Money-jem, koji je osmislio drugi Cypherpunk, Wei Dai.

Hashcash je metoda koju je Adam Back osmislio kako bi slanje spama učinio preskupim. Sistem je zahtevao da pošiljalac e-maila dokaže da je potrošio značajnu količinu vremena i računarske snage za generisanje e-mail zaglavlja, što je vrlo slično konceptu Proof-of-Work, na kojem se danas zasniva Bitcoin blockchain. Back je svoju metodu prvi put opisao 1997. godine na Cypherpunks mejling listi.

Godinu dana kasnije Wei Dai je na istoj mejling listi predstavio koncept B-Money, koji je predložio način razmene novca i sprovođenja ugovora među korisnicima distribuiranih mreža bez posrednika poput vlade, uz očuvanje privatnosti pomoću šifrovanja. Slično Bitcoin blockchainu, Dai je predložio mogućnost stvaranja novca kroz računarske napore, ali je umesto Proof-of-Work modela predložio Proof-of-Stake. Njegova ideja o korišćenju vođenih zapisa za potvrdu validnosti transakcija i stanja korisnika podseća na principe Bitcoina.

Nažalost, svi ovi koncepti, DigiCash, Hashcash i B-Money, imali su određene slabosti i nijedan nije uspeo da reši problem dvostruke potrošnje (Double Spending).

Satoshi Nakamoto i nastanak Bitcoina

Kada je korisnik pod pseudonimom Satoshi Nakamoto 2008. godine objavio svoj poznati whitepaper „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System” na Cypherpunks mejling listi, revolucionarno je bilo to što je uspeo da reši problem dvostruke potrošnje (double spending) kombinovanjem postojećih ideja i koncepata, pri čemu su Backov „Hashcash” i Daiov „B-Money” čak citirani u dokumentu. Whitepaper se direktno oslanjao na ova dva koncepta i adresirao mnoge probleme sa kojima su se prethodni programeri susretali.

U početku, Bitcoin whitepaper naišao je na kritike skeptika, ali Nakamoto je nastavio dalje i, dana 3. januara 2009. godine, uprkos svim sumnjama, iskopao prvi Bitcoin blok. Od tog dana, Bitcoin blockchain neprekidno funkcioniše, a Satoshi je postao legenda.