U Bitcoin zajednici trenutno se vodi žustra debata oko jednog tehničkog, ali potencijalno značajnog predloga: Bitcoin Core developer Peter Todd predlaže ukidanje postojećih ograničenja za takozvane OP_RETURN izlaze. Ova promena bi omogućila unošenje većih količina podataka direktno u Bitcoin transakcije. Dok neki ovaj potez vide kao neophodan korak napred, drugi upozoravaju na stvaranje nepotrebnih podataka i narušavanje monetarne filozofije Bitcoina.
Stara debata?!
Predlog Petera Todda izazvao je burne reakcije u zajednici, iako rasprava o korišćenju Bitcoin blockchaina za čuvanje nefinansijskih podataka nije ništa novo. Tokom prethodnih godina više puta su se vodile žustre polemike, posebno oko NFT-ova i Ordinals protokola. Kritičari od tada upozoravaju na zloupotrebu blockchaina, dok pristalice u tome vide prostor za inovacije i nove primene.
Šta je OP_RETURN?
OP_RETURN je Bitcoin instrukcija koja omogućava dodavanje metapodataka uz transakciju – poput heševa, referenci ili poruka. Od 2014. godine njegova upotreba je ograničena na jedan OP_RETURN izlaz po transakciji i maksimalnu veličinu od 80 bajtova. Ovo ograničenje nije deo konsenzus protokola, odnosno „srži Bitcoina“, već se zasniva na takozvanim policy pravilima koja definiše Bitcoin Core na nivou nodova.
Predlog: Uklanjanje policy ograničenja
Peter Todd, dugogodišnji Bitcoin developer koji se nedavno našao u centru pažnje nakon HBO dokumentarca u kojem se spekulisalo da bi on mogao biti Satoshi Nakamoto, predlaže ukidanje trenutnih ograničenja za korišćenje OP_RETURN polja.
Trenutno se u Bitcoin transakcijama mogu čuvati samo vrlo male količine podataka unutar jednog OP_RETURN polja – što je svesno uvedeno ograničenje unutar Bitcoin softvera, ali nije tehnička nužnost samog protokola.
Pristalice ovog predloga smatraju da su ta ograničenja „proizvoljna“, jer nisu zasnovana na bezbednosnim razlozima ili skalabilnosti mreže.
Uklanjanjem ovih limita, developeri bi mogli da upisuju veće i fleksibilnije strukturirane informacije direktno na Bitcoin blockchain – čime bi se otvorio dodatni prostor za razvoj rollup rešenja i Layer-1 protokola kao što su „Citrea“ ili „Runes“.
Takođe, uklonila bi se potreba za tehnički složenim zaobilaznim rešenjima putem Taproota i SegWita, koja su trenutno neophodna za ubacivanje metapodataka.
Da li je to zaista potrebno Bitcoinu? – Argumenti protiv
Jedno od ključnih pitanja koje trenutno postavljaju mnogi članovi Bitcoin zajednice glasi: „Da li je ovo zaista potrebno Bitcoinu?“ Kritičari predloga za ukidanje OP_RETURN ograničenja ističu da je Bitcoin pre svega zamišljen kao monetarna mreža – digitalni, cenzuri otporan novac.
Po njihovom mišljenju, svako proširenje funkcionalnosti koje nije finansijske prirode nosi rizik da oslabi fokus i otpornost mreže. Umesto da se omogućava dodatno čuvanje podataka na Layer 1 nivou, mnogi skeptici smatraju da bi trebalo više ulagati u razvoj postojećih Layer-2 rešenja ili off-chain pristupa.
Neki od najkonkretnijih protivargumenata izneti su direktno u GitHub thread-u povodom Pull Requesta #32359. Tamo su brojni developeri podsetili da je postojeće ograničenje prvobitno uvedeno upravo kako bi se sprečile zloupotrebe koje sada ponovo prete – poput masovnog unosa podataka koji imaju malu ili nikakvu vrednost za samu mrežu.
Jedan od developera je naveo da bi uklanjanje ove policy-regule moglo pretvoriti Bitcoin u „deponiju podataka“, jer bi svako mogao po niskoj ceni trajno upisivati sadržaj u blockchain.
Bitcoin kao neograničen prostor za skladištenje?
Još jedan prigovor odnosi se na dugoročnu održivost i održavanje blockchaina: ako bilo koji podaci mogu trajno da se upisuju u lanac, njegova veličina će neprestano rasti – bez obzira na korisnost tih podataka. Ipak, i dalje ostaje na snazi ograničenje veličine bloka, koje trenutno iznosi oko 4 MB po bloku, što tehnički sprečava nekontrolisano širenje.
Pored toga, postoji i ekonomsko ograničenje u praksi, budući da veće transakcije sa više podataka zahtevaju više naknade. Na ovu temu osvrnuo se Bitcoin developer @lightcoin na platformi 𝕏, ističući da bi ukidanje OP_RETURN limita u suštini omogućilo efikasno upisivanje podataka veličine između 80 i 143 bajta putem OP_RETURN polja – sve iznad toga bi bilo previše skupo za većinu korisnika i samim tim neisplativo. Za ove količine podataka, OP_RETURN bi bio povoljnija opcija u poređenju s alternativnim metodama. Stoga je stvarni prostor za zloupotrebe u vidu „spam“ aplikacija prilično ograničen.
Ipak, konstantno i ciljano korišćenje dozvoljenog prostora za podatke bez monetarne vrednosti moglo bi postati tihi problem. Time bi se povećali troškovi pokretanja i održavanja Full Node-a, što bi potencijalno moglo ugroziti decentralizaciju mreže. Ipak, pristalice predloga smatraju da je ovaj rizik mali, imajući u vidu tehnički napredak i sve pristupačniji hardver.
Početak kraja za Bitcoin?
Ova pitanja otvaraju temeljnu dilemu: da li je Bitcoin globalna infrastruktura za poravnanje transakcija koja prevazilazi sferu novca, ili bi trebalo da očuva svoju jednostavnost i jasnoću kao monetarna imovina kako bi dugoročno zadržao poverenje i stabilnost? Neki posebno skeptični glasovi idu i korak dalje – strahuju da bi popuštanje policy pravila u pravcu slobodnog upisivanja podataka moglo predstavljati početak kraja za Bitcoin. Ako se blockchain sve više bude punio ne-monetarnim informacijama, to bi – kako tvrde kritičari – moglo potkopati poverenje u Bitcoin kao „tvrdu valutu“ i dugoročno odvesti ceo projekat u zaborav.
„Jedina nada koja preostaje: da ova promena u poslednjem trenutku ipak ne bude implementirana; ili da ljudi odmah odbace Bitcoin Core i pređu na nešto poput Bitcoin Knots ili neki drugi kod koji odbacuje ovo očigledno ludilo čim bude integrisano. U suprotnom, Bitcoin je mrtav. Ovo nije preterivanje.“
Jason Hughes, Bitcoin developer
Takve zabrinutosti mogu mnogima delovati preterano, posebno s obzirom na to da osnovna ograničenja protokola, poput limita veličine bloka, i dalje ostaju na snazi. Ipak, one jasno pokazuju koliko je ova rasprava postala emotivno nabijena i ideološki obojena.
„Kako neko ozbiljno može da tvrdi da uklanjanje jednog ograničenja koje nije deo konsenzusa (a koje se već zaobilazi korišćenjem Libre Relay i Slipstream) i ekonomsko uključivanje još 63 bajta podataka može ‘pretvoriti Bitcoin u bezvredni altcoin’? To mi deluje kao veliko preuveličavanje.“
@lightcoin, Bitcoin developer
Spor oko pravca u kojem Bitcoin ide
Debata o ukidanju OP_RETURN ograničenja jasno pokazuje koliko su podele unutar Bitcoin zajednice duboke. Dok jedni žele da Bitcoin ostane isključivo monetarna osnova, drugi ga vide kao tehnološku platformu koja može da omogući i nefinansijske inovacije – pod uslovom da ne ugrožavaju osnovne principe mreže.
Ono što ovu raspravu čini posebno napetom nije samo tehnička strana predloga, već i način na koji se diskusija vodi: brojni članovi zajednice kritikovali su na platformi 𝕏 činjenicu da su komentari na GitHub-u brisani ili sakriveni, a rasprava ograničena.
Jason Hughes je, na primer, ukazao na to da je Core tim otvorio drugi Pull Request bez mogućnosti komentarisanja, kako bi izbegli suočavanje s kritikama.
„Izgleda da nisu mogli da izdrže pritisak zajednice, pa su pokrenuli novi Pull Request koji u suštini radi isto što i prethodni.Samo što ovaj put ne dozvoljavaju komentare i čak moderiraju objave onih koji su direktno uključeni. Ako vaše izmene ne mogu da prežive raspravu, da li bi uopšte trebalo da ih sprovodite?“
Jason Hughes, Bitcoin developer
Ovakvi potezi dodatno učvršćuju utisak da otvoreni, decentralizovani dijalog – jedan od temeljnih stubova Bitcoina – u praksi ponekad ostaje po strani. A upravo bi takav otvoreni dijalog bio neophodan kako bi se dugoročno odredio pravac razvoja Bitcoina.
Da li će OP_RETURN u budućnosti moći slobodnije da se koristi ili ne, nije samo tehničko pitanje – to je i simbolična odluka: treba li Bitcoin da se dalje razvija i otvara prostor za nove slučajeve upotrebe, ili da ostane ono što je oduvek bio?
Odgovor na to oblikovaće ne samo tehnički pravac, već i poverenje u način na koji se Bitcoin projekt vodi. Na kraju, svaki operator Full Node-a moraće sam da odluči kojim putem želi da ide.
