Pre dva dana, renomirani Cambridge Centre for Alternative Finance (CCAF) objavio je do sada najobuhvatniji izveštaj o rudarenju Bitcoina, na čak 150 strana. Studija se oslanja na primarne podatke koje je dostavilo 49 kompanija za rudarenje iz 16 različitih zemalja, koje zajedno učestvuju sa otprilike polovinom u ukupnoj globalnoj Bitcoin hashrate snazi. Iako je uzorak dominantno iz SAD-a, predstavlja značajan napredak u poređenju sa prethodnim analizama koje su se uglavnom oslanjale na neprecizne procene.
Izveštaj demantuje jedan od najčešće ponavljanih narativa kada je reč o Bitcoinu – optužbu da ova mreža značajno doprinosi klimatskoj krizi. Naprotiv, novi podaci pokazuju da je rudarenje Bitcoina efikasnije, održivije i povoljnije za životnu sredinu nego što se to često prikazuje.
Ovaj novi Cambridge izveštaj konačno donosi čvrstu osnovu zasnovanu na podacima i činjenicama, koja omogućava vođenje objektivnije debate o uticaju Bitcoina.
Potrošnja struje i CO₂ otisak rudarenja Bitcoina
Jedno od ključnih pitanja i dalje je energetska potrošnja Bitcoin mreže. Prema izveštaju, godišnja potrošnja električne energije iznosi 138 TWh, što čini oko 0,54% ukupne svetske potrošnje struje. Prateće emisije ugljen-dioksida procenjuju se na 39,8 miliona tona CO₂ ekvivalenta – otprilike 0,08% globalnih emisija.
Prema strukturi izvora energije koje koriste anketirane rudarske kompanije, čak 52,4% potiče iz održivih izvora. Posebno se ističe sve veća uloga hidroenergije (23,4%), zatim vetroenergije (15,4%) i nuklearne energije (9,8%).
Iako prirodni gas čini najveći pojedinačni izvor sa 38,2%, u Sjedinjenim Američkim Državama se on često koristi u kontekstu sprečavanja spaljivanja viška gasa – što predstavlja doprinos smanjenju emisije metana, nezavisan od elektroenergetske mreže.
Rudarenje Bitcoina je efikasno i prilagodljivo
Jedna osobina rudarenja Bitcoina koja se često zanemaruje jeste njegova izuzetna fleksibilnost. Prema podacima Cambridge Centre for Alternative Finance, rudarske kompanije su tokom 2023. godine svesno odustale od korišćenja oko 888 GWh električne energije kako bi rasteretile energetske mreže – proces poznat kao „Load Curtailment“.
Upravo ta sposobnost čini rudarenje Bitcoina idealnim partnerom za obnovljive izvore energije: može koristiti višak struje kada ima mnogo sunca ili vetra, ali se isto tako brzo može isključiti u trenucima kada je stabilnost mreže prioritet.
Studija takođe pokazuje da rudari sve efikasnije koriste energiju:
- Prosečna energetska efikasnost savremenih ASIC uređaja sada iznosi 28,2 J/TH – što je poboljšanje od 24% u poređenju sa prethodnom godinom.
- Više od 70% ispitanih kompanija aktivno primenjuje mere zaštite klime, uključujući korišćenje otpadne toplote, optimizaciju lokacija i povrat energije.
Reciklaža umesto elektronskog otpada: Rudarska oprema pod kontrolom
Industrija rudarenja Bitcoina je visoko centralizovana kada je reč o hardveru – tri proizvođača, Bitmain, MicroBT i Canaan, zajedno drže preko 99% tržišnog udela, pri čemu Bitmain sam zauzima čak 82%.
Jedna od čestih kritika upućenih rudarenju odnosi se na stvaranje elektronskog otpada. Oko 11% ukupne hashrate snage očekuje se da bude ugašeno tokom godine. Ipak, većina odbačene opreme se ne baca – naprotiv, ponovo se koristi ili reciklira.
Podaci iz Cambridge izveštaja pokazuju sledeće:
- Tokom 2024. godine proizvedeno je samo 2,3 kilotone elektronskog otpada
- 87% zastarele opreme se ponovo koristi ili reciklira
U poređenju sa mnogim drugim IT industrijama, rudarenje Bitcoina proizvodi znatno manje elektronskog otpada.
Zaključak: Rudarenje Bitcoina nije klimatski problem
Nova Cambridge studija po prvi put donosi uvid u stvarni svet Bitcoin rudarenja, zasnovan na primarnim podacima. Rezultati ove analize daju potpuno drugačiju sliku od one koja je do sada dominirala u javnim raspravama. Rudarenje Bitcoina nije samo manje energetski intenzivno nego što se često tvrdi, već pokazuje jasne pomake ka održivosti, efikasnosti i prilagodljivosti.
Umesto često ponavljanih optužbi o štetnosti po životnu sredinu, podaci otkrivaju sledeće:
- udeo u globalnim CO₂ emisijama iznosi svega 0,08%
- većina potrošene energije dolazi iz obnovljivih izvora (52,4%)
- količina elektronskog otpada je znatno smanjena zahvaljujući reciklaži i ponovnoj upotrebi
- fleksibilno prilagođavanje potrošnje omogućava integraciju u savremene energetske mreže
Ovi pomaci govore u prilog sve profesionalnijem pristupu unutar industrije, gde se pritisci tržišta i regulatorne politike sve više prevode u tehnološke inovacije. Gotovo tri četvrtine anketiranih firmi već sprovodi konkretne mere za smanjenje svog klimatskog uticaja.
Za donosioce odluka i medije, ovaj izveštaj bi trebalo da bude jasan signal: vreme je da se napuste generalizacije o Bitcoinu. Studija sa Kembridža pruža podatke neophodne za racionalniju raspravu. Sada je na institucijama da ponovo procene potencijal rudarenja Bitcoina – ne kao pretnje, već kao sve relevantnijeg partnera energetske tranzicije.
