Rasprava o OP_RETURN-a testira granicu između „čiste“ monetarne mreže i slobode upotrebe: Bitcoin Core uklanja policy ograničenja i oslanja se na tržište fee-ova, dok Bitcoin Knots zagovara strože filtere i uži fokus na isključivo novčanu funkciju.
1. Šta je OP_RETURN i zašto je važan za Bitcoin mrežu?
OP_RETURN je posebna komanda u Bitcoin Scripti, programskom jeziku koji definiše logiku svake transakcije. Omogućava da se u transakciju trajno upiše mala količina podataka, ali bez mogućnosti njihove kasnije potrošnje. Drugim rečima, ti podaci se ne koriste za transfer bitcoina, već ostaju zauvek zabeleženi u blockchainu kao informacija.
U prvim godinama Bitcoin mreže, korisnici su pokušavali da sačuvaju podatke na druge načine, ubacivanjem informacija u lažne Bitcoin adrese koje nisu imale odgovarajući private key. Takvi podaci završavali su u UTXO bazi, zbirci svih nepotrošenih izlaza koje svaki node mora trajno da čuva. Problem je bio u tome što ti lažni izlazi nikada nisu mogli biti potrošeni, ali su zauzimali prostor zauvek, usporavali mrežu i povećavali veličinu baze podataka.
Da bi se to sprečilo, Bitcoin Core 0.9 iz 2014. godine uveo je OP_RETURN kao kompromisno rešenje. Omogućeno je trajno beleženje malih količina podataka, ali na način koji ne opterećuje UTXO bazu i ne remeti čistoću blockchaina.
OP_RETURN je tako postao balans između dve krajnosti, želje zajednice da zadrži tehničku čistoću i efikasnost mreže i potrebe pojedinaca da u blockchainu zabeleže metapodatke. Time je postignuto rešenje koje omogućava inovacije, a istovremeno štiti mrežu od nepotrebnog zagušenja. Danas, više od deset godina kasnije, upravo taj balans ponovo je tema rasprave, koliko slobode možemo dozvoliti bez ugrožavanja osnovnih principa Bitcoina, stabilnosti, jednostavnosti i decentralizovane verifikacije.
2. Šta je Bitcoin klijent i zašto je node bitan?
Bitcoin klijent je softver koji omogućava pokretanje sopstvenog node-a, čvora koji proverava i čuva tačnu kopiju stanja Bitcoin mreže. Glavna uloga full node-a je da samostalno verifikuje sve transakcije i blokove prema pravilima zapisanima u Bitcoin protokolu, bez oslanjanja na druge. Iako je doprinos pojedinačnih čvorova mreži mali, svaki node povećava njenu otpornost i decentralizaciju, što čini sistem stabilnijim i sigurnijim.
Najpoznatiji i najkorišćeniji klijent je Bitcoin Core, koji održava široka zajednica developera i smatra se referentnim softverom za Bitcoin. Core postavlja standarde i definiše smer razvoja, a svaka promena u njemu pažljivo se testira kako bi se očuvala stabilnost mreže.
Pored njega postoji i Bitcoin Knots, alternativa zasnovana na Core kodu, ali sa drugačijim podešavanjima i pristupom. Knots se često fokusira na strože bezbednosne i tehničke standarde, dok Core teži većoj interoperabilnosti i fleksibilnosti. Jedna od najuočljivijih razlika između njih upravo je način na koji tretiraju OP_RETURN podatke, pitanje koje je pokrenulo novu debatu unutar zajednice.
3. Kako se razlikuju konsenzus i policy pravila?
U Bitcoin protokolu postoje dve ključne vrste pravila, konsenzus pravila i policy pravila, koja zajedno određuju kako mreža funkcioniše, ali na različitim nivoima.
→ Konsenzus pravila predstavljaju osnovu sistema. To su čvrsta, univerzalna pravila kojih se svi učesnici u mreži moraju pridržavati. Ona definišu temeljne principe, poput toga da ukupna količina bitcoina nikada neće preći nešto manje od 21 milion, ili kako mora izgledati validan blok i transakcija. Ako neki node prihvati blok ili transakciju koji krše ova pravila, automatski se odvaja od mreže i prestaje da bude deo pravog Bitcoin lanca.
→ Policy pravila, s druge strane, nisu obavezna i ne utiču na samu validnost transakcija. Ona određuju koje transakcije node želi da prihvati u svoj mempool i da prosleđuje dalje, na osnovu sopstvenih kriterijuma. Na primer, određeni node može imati stroža ograničenja po pitanju veličine transakcija, tipa podataka ili naknade.
Transakcija može biti validna, ali je node može odbiti zbog strožih lokalnih pravila, što omogućava različitim implementacijama da zadrže sopstveni pristup u okviru iste mreže.
4. Podešavanja „datacarrier“ i „datacarriersize“ u Bitcoin Core-u
U Bitcoin Core-u postoje dve postavke vezane za OP_RETURN funkciju:
→ datacarrier određuje da li node prihvata i prosleđuje transakcije sa OP_RETURN podacima
→ datacarriersize definiše maksimalnu dozvoljenu veličinu tih podataka.
Default limit od 83 bajta uveden je da OP_RETURN ostane namenjen malim, korisnim podacima poput hash vrednosti ili vremenskih oznaka, a ne skladištenju većih informacija. Ograničenje je policy podešavanje, ne konsenzus pravilo, pa su rudari i dalje mogli da uključe veće transakcije ako su to želeli.
5. Šta zapravo znači ukidanje limita za OP_RETURN podatke?
Sa objavom verzije Bitcoin Core v30, dugogodišnji standardni limit od 83 bajta za OP_RETURN podatke praktično je ukinut, a nova granica postavljena je na 100.000 bajtova, što u praksi znači da sada jedini stvarni ograničavajući faktor predstavlja maksimalna veličina bloka. Drugim rečima, Bitcoin Core više ne određuje centralno koliko veliki mogu biti OP_RETURN podaci. Umesto toga, svako ko pokreće svoj node može sam da odluči da li će uopšte postaviti ograničenje i koliki će ono biti.
Važno je naglasiti da se konsenzus pravila nisu promenila, jer su i ranije veće OP_RETURN transakcije bile potpuno validne. Razlika je samo u tome što ih mnogi node-ovi, zbog starog policy limita, nisu prosleđivali dalje kroz mrežu. Ukidanjem tog ograničenja, veće OP_RETURN transakcije sada se lakše šire i imaju veću verovatnoću da budu uključene u blok.
Ovakva promena izazvala je podeljena mišljenja u zajednici. Zagovornici je smatraju logičnim korakom, jer policy pravila nikada nisu mogla trajno sprečiti spam, već su samo kratkoročno filtrirala transakcije. Kritičari, s druge strane, upozoravaju da bi veća fleksibilnost mogla otvoriti prostor za zloupotrebe i unošenje većih količina beskorisnih ili štetnih podataka u blockchain, čime bi se dugoročno povećali troškovi održavanja mreže.
6. Zašto su developeri odlučili da uklone ograničenje upravo sada?
Developeri Bitcoin Core-a zaključili su da fiksni limit za OP_RETURN više ne pruža stvarnu zaštitu od spama. Veće količine podataka mogu se upisivati i drugim metodama, poput Inscriptions ili Witness podataka, koji su jeftiniji. Tako je ograničenje od 80 bajta postalo veštačka prepreka bez koristi za mrežu.
Umesto da poveća bezbednost, limit je doveo do neujednačenih mempoola i otežao procenu fee rate vrednosti, jer su različiti node-ovi prihvatali različite transakcije.
U verziji v30 ograničenje je ukinuto kako bi se pojednostavio kod, izbegle kontradikcije i veća odgovornost prepustila operatorima čvorova. Poruka developera je jasna: spam se ne sprečava limitima, već tržišnim mehanizmom naknada.
7. Kako promena utiče na operatere node-ova?
Za većinu operatera node-ova ova promena neće odmah doneti vidljive razlike. Instaliranjem verzije Bitcoin Core v30, novo ponašanje postaje podrazumevano, jer više ne postoji ugrađeni limit za veličinu OP_RETURN podataka, osim onog koji proizilazi iz ukupne maksimalne težine bloka. To znači da će transakcije sa većim OP_RETURN poljima biti normalno prosleđivane kroz mrežu, sve dok poštuju osnovna konsenzus pravila.
Ipak, oni koji žele da zadrže prethodno ograničenje mogu to i dalje učiniti ručno. Kroz podešavanja datacarrier i datacarriersize u konfiguracionom fajlu node-a, moguće je precizno definisati da li su OP_RETURN transakcije dozvoljene i kolika može biti njihova maksimalna veličina. Time se odgovornost premešta sa programera na same operatere, pa sada svako odlučuje koji nivo strogoće želi da primeni.
Važno je naglasiti da niko nije obavezan da prihvati novo ponašanje. Ko ne želi promene, može nastaviti da koristi stariju verziju poput Bitcoin Core v29, ili preći na alternativni klijent kao što je Bitcoin Knots, koji i dalje zadržava stroža pravila za OP_RETURN podatke.
8. Ko je Luke Dashjr i zašto ima važnu ulogu u ovoj raspravi?
Luke Dashjr je jedan od najiskusnijih i najpoznatijih Bitcoin developera, sa značajnim doprinosom razvoju ključnih delova koda, ali i jednom od najkontroverznijih figura u zajednici. Za jedne je vizionar i čuvar „čistog Bitcoina“, a za druge tvrdoglavi idealista koji prepliće tehniku i ideologiju.
Poznat je po zagovaranju strožih pristupa u pitanjima poput veličine blokova, OP_RETURN-a i pravila za prosleđivanje transakcija, zbog čega često ulazi u sukobe sa drugim developerima. Kao jedini aktivni održavalac Bitcoin Knots klijenta, koji ima preko 28.000 linija razlike u odnosu na Core i stroža podrazumevana podešavanja, čitav projekat praktično zavisi od njega, što ga čini zanimljivom, ali i rizičnom alternativom.
Ipak, Luke je bio predmet ozbiljnih kritika. Početkom 2023. izgubio je više od 200 bitcoina u hakerskom napadu jer nije koristio hardware wallet niti ažurirao server godinama. Ironično, zagovornik maksimalne bezbednosti mreže sam je postao žrtva nepažnje i zastarelih praksi, a kompromitovani server, prema sopstvenim rečima, ni do danas nije reinstalirao.
Na njegovom GitHub nalogu doprinosi drugih developera retko se prihvataju, gotovo svi Pull Request-ovi su zatvoreni, a Luke menja kod bez PGP potpisa, pa njegovi commit-ovi nisu verifikovani. To dodatno izaziva zabrinutost, posebno jer se Knots promoviše kao sigurnija alternativa Bitcoin Core-u.
Zbog toga se, uprkos njegovom velikom uticaju i posvećenosti, njegov rad sve češće posmatra s oprezom, jer centralizacija održavanja projekta teško može biti u skladu s principima Bitcoina.
9. Kako se razlikuju pristupi Core-a i Knots-a u tretmanu OP_RETURN-a?
Trenutna debata oko OP_RETURN-a zapravo je odraz dubljeg sukoba između dve filozofije u Bitcoin svetu, neutralnog pristupa koji zastupa Bitcoin Core i restriktivnog pristupa koji promoviše Bitcoin Knots.
Za većinu developera i korisnika okupljenih oko Bitcoin Core-a, Bitcoin bi trebalo da ostane potpuno neutralan sistem. Prema tom stavu, svaka transakcija koja poštuje pravila protokola i plaća odgovarajuću naknadu (fee) treba da bude jednako legitimna. Nije važno da li transakcija prenosi novac, zapisuje podatke ili sadrži neki drugi oblik informacija, sve dok korisnik plaća tržišnu cenu za prostor u bloku, mreža bi trebalo da bude ravnodušna prema njenoj svrsi. Core developeri naglašavaju da je tržišni mehanizam naknada najbolja zaštita od spama: ko želi da upisuje mnogo podataka u blockchain mora za to platiti, i ako tržište smatra da su monetarne transakcije važnije, beskorisni podaci će prirodno biti potisnuti zbog više cene prostora u bloku.
S druge strane, Bitcoin Knots pristalica Luke Dashjr-a zastupa konzervativniji pogled. Prema njihovom shvatanju, Bitcoin je pre svega novac, a ne platforma za čuvanje podataka. Transakcije koje sadrže nefinansijske informacije smatraju trošenjem resursa koji bi trebalo da budu rezervisani za stvarnu monetarnu upotrebu. Zato Knots uvodi stroža policy pravila i filtere koji ograničavaju ili čak odbacuju transakcije sa većim količinama podataka, čime se efektivno sprovodi oblik tehničke cenzure.
U pojednostavljenom smislu, Bitcoin Core se oslanja na tržište i decentralizovanu logiku cena da reguliše upotrebu mreže, dok Bitcoin Knots veruje u aktivnu intervenciju i tehnička ograničenja kako bi očuvao Bitcoin isključivo kao sredstvo razmene. Upravo na toj liniji sukoba, između neutralnosti i restrikcije, rasplamsala se sadašnja diskusija o OP_RETURN funkciji.
10. Koji su glavni rizici i strahovi protivnika promene?
Kritičari, naročito iz Knots tabora, smatraju da ukidanje limita za OP_RETURN predstavlja rizik po sam identitet Bitcoina. Po njihovom mišljenju, svako mesto u bloku trebalo bi da služi isključivo transferu novca, dok bi sve veće prisustvo podataka moglo stvoriti pogrešan utisak da Bitcoin nije novčana mreža, već platforma za skladištenje informacija.
Pored ideoloških, navode se i praktični rizici. Postoji zabrinutost da bi pojedinci ili projekti mogli namerno da upisuju velike količine beskorisnih podataka u blockchain, čime bi se povećavala njegova veličina, opterećivali node-ovi i poskupelo njihovo održavanje. Međutim, takvi strahovi u praksi nisu utemeljeni, jer čak i bez limita, granica za maksimalnu veličinu bloka ostaje ista, što znači da značajno brži rast blockchaina nije moguć.
Jedna od najčešće spominjanih tema je i mogućnost ubacivanja nezakonitog sadržaja, poput materijala koji krši autorska prava ili čak sadrži kriminalne elemente. Iako takvi slučajevi teoretski postoje, treba razumeti da se podaci u blockchainu ne zapisuju kao čitljiv tekst, već u binarnoj ili enkriptovanoj formi. Odgovornost bi u takvim situacijama snosili oni koji takve podatke namerno upisuju ili svesno dekodiraju i šire, ne obični operatori node-ova. Ipak, sama činjenica da takvi podaci mogu postojati u mreži povremeno izaziva negativnu medijsku pažnju i reputacioni rizik za Bitcoin.
Zagovornici iz Bitcoin Core tabora smatraju da su svi ovi scenariji u stvarnosti malo verovatni. Ko god želi da ubaci podatke u blockchain, to već dugo može učiniti drugim, jeftinijim metodama, jer OP_RETURN nije jedini ni najefikasniji put. Ukidanje limita, prema njihovom viđenju, ne donosi nove rizike, već naprotiv – unosi jasnoću i neutralnost u protokol, dok stvarni uticaj na količinu podataka u blockchainu ostaje minimalan.
11. Da li se spam u mreži može sprečiti filter pravilima?
Mnogi eksperti smatraju da se spam u otvorenom i decentralizovanom sistemu poput Bitcoina ne može trajno sprečiti filter pravilima. Takvi filteri funkcionišu samo dok napadači ne pronađu način da ih zaobiđu. Nakon toga moraju se uvoditi nova pravila, i proces počinje ispočetka. Dugoročno bi to značilo postojanje centralne instance koja bi stalno određivala šta se smatra spamom, a šta ne, što je u suprotnosti sa samim principom decentralizacije.
Zagovornici filtera tvrde da oni ipak mogu predstavljati dodatnu prepreku i tako otežati da mreža bude preplavljena velikim ili beskorisnim podacima. Ipak, simulacije pokazuju da su filteri u praksi vrlo ograničeno delotvorni. Čak i ako 90% node-ova koristi filtere, većina transakcija i dalje pronalazi put do preostalih „tolerantnih“ node-ova, a time i do minera. Pošto mineri na kraju odlučuju koje transakcije ulaze u blokove, takve transakcije svakako završavaju u blockchainu.
Filter pravila dakle prvenstveno povećavaju kompleksnost mreže, ali ne rešavaju problem spama. Iz ugla Bitcoin Core-a važi stav da jedina zaista decentralizovana i pouzdana zaštita od spama jesu fee-ovi. Ko želi da upiše mnogo ili velike transakcije u blockchain mora za to platiti, čime se zloupotreba prirodno ograničava bez potrebe za centralnom intervencijom.
12. Ako su filteri neefikasni, zašto ih Bitcoin Core uklanja?
Kritičari često pitaju: ako filteri protiv spama nisu delotvorni, zašto ih ne zadržati umesto potpunog ukidanja? Bitcoin Core developeri odgovaraju da su takvi limiti ne samo beskorisni, već i potencijalno štetni.
Korisnici koji žele da upišu podatke lako mogu zaobići OP_RETURN ograničenja drugim metodama, poput poznatog PEPE gifa ubačenog kroz 1.859 lažnih P2WSH izlaza, čime nastaju brojni UTXO-i koji zauvek ostaju u mreži i povećavaju opterećenje node-ova.
Odluku o tome koje transakcije ulaze u blockchain svakako donose rudari. Po konsenzus pravilima, OP_RETURN transakcija od 500 ili 5.000 bajta je potpuno validna, i ako dobiju naknadu, rudari će je uključiti u blok. Zato lokalni filteri imaju minimalan efekat čak i ako ih većina node-ova odbaci, transakcije i dalje mogu stići do minera i biti zabeležene.
Problem nastaje ako mnogi node-ovi počnu da blokiraju određene transakcije, jer to podstiče korisnike da ih šalju direktno velikim minerima. Tako bi mogle nastati polu-centralizovane mreže koje isključuju manje rudare i narušavaju decentralizaciju Bitcoina.
Ni operatori node-ova ne dobijaju stvarnu korist – i dalje moraju obraditi i sačuvati sve transakcije koje uđu u blokove, pa se bezbednost i efikasnost ne poboljšavaju. Zbog toga su Bitcoin Core developeri odlučili da ukinu limit, jer ne donosi stvarnu zaštitu, ali može oslabiti decentralizaciju mreže.
13. Mogu li filter pravila dovesti do tehničke cenzure transakcija?
Da, upravo to je glavni problem filtera. Oni ne razlikuju između „spama“ i legitimnih slučajeva upotrebe, već mehanički blokiraju sve transakcije koje odgovaraju određenom obrascu. Zbog toga se može dogoditi da čak i potpuno ispravne i neproblematične transakcije budu odbačene.
Jedan od primera je način na koji Bitcoin Knots tretira transakcije sa takozvanim Locktime parametrom postavljenim na vrednost 21. Ta vrednost je nekada bila korišćena u okviru zaboravljenog altcoin protokola nazvanog CAT-21, ali iako je projekat odavno neaktivan, Knots i dalje (po podrazumevanom, ali opcionom podešavanju) filtrira sve transakcije koje imaju upravo tu vrednost Locktime-a.
Mnogi Bitcoin Core zagovornici u tome vide ozbiljan rizik. Filter pravila često deluju arbitrarno, slabo su dokumentovana i ponekad zavise isključivo od lične procene pojedinog developera. U slučaju Knots-a, ta odgovornost praktično leži samo na Luke Dashjr-u, što znači da jedan čovek odlučuje koje transakcije su „poželjne“, a koje nisu. Kritičari zato s pravom tvrde da takvo ponašanje predstavlja oblik tehničke cenzure. Kada centralna instanca odlučuje koje transakcije prolaze, to je u svojoj suštini upravo ono što Bitcoin pokušava da izbegne.
Pristalice Knots pristupa pak tvrde da takvi filteri imaju pre svega simboličnu funkciju. Njima žele da pošalju poruku: „Mi razumemo Bitcoin kao novac, ne kao skladište podataka.“ Za njih nije presudna praktična efikasnost filtera, već jasno ideološko razgraničenje i mogućnost da se u slučaju budućih pravnih pritisaka pozovu na stav da njihovi node-ovi ne učestvuju u skladištenju podataka koji nisu monetarne prirode.
14. Koje su alternative OP_RETURN-u za upis podataka u Bitcoin blockchain?
OP_RETURN nije jedini način za skladištenje podataka u Bitcoinu. Iako je najstariji i prvobitno najjasnije definisan mehanizam za tu svrhu, tokom godina pojavile su se i druge metode koje omogućavaju da se podaci „sakriju“ unutar transakcija.
Najvažnija alternativa su Witness podaci, uvedeni SegWit nadogradnjom 2017. godine. Iako Witness deo transakcije primarno sadrži kriptografske potpise, njegov prostor može se fleksibilnije koristiti. Developeri su ubrzo otkrili da se tu mogu ubacivati slike, tekstovi pa čak i čitavi fajlovi. Na tom principu nastali su Ordinals i Inscriptions, koji su od 2023. godine privukli veliku pažnju zajednice.
Witness prostor korisnicima je često privlačniji od OP_RETURN-a iz dva razloga: manjih troškova, jer se ti podaci tretiraju povlašćeno i zauzimaju samo četvrtinu stvarne težine bloka, te veće fleksibilnosti, jer su OP_RETURN izlazi lako prepoznatljivi i mogu se filtrirati, dok se Witness podaci teže uočavaju i uklanjaju.
Zbog toga mnogi Bitcoin Core developeri smatraju da je limit na OP_RETURN-u odavno izgubio smisao kao zaštitna mera. Čak i ako se taj kanal ograniči, podaci se jednostavno premeštaju u Witness prostor, i to po povoljnijim uslovima.
15. Kako tržište naknada reguliše količinu podataka u blokovima?
U Bitcoin sistemu prostor u bloku predstavlja ograničen resurs. Na približno svakih deset minuta može biti kreiran samo jedan blok maksimalne težine od oko 4 megabajta. Svako ko želi da koristi taj prostor, bilo za plaćanje ili za upisivanje podataka, mora da ponudi određenu naknadu, odnosno fee.
Mineri pritom sortiraju svoj mempool po pravilu Fee Rate (visina naknade po bajtu). Samo transakcije sa najvišim fee-ovima uspevaju da uđu u sledeći blok. To znači da tržište samo odlučuje koje transakcije završavaju u blockchainu. Ako je neko spreman da plati visoku naknadu za veliku OP_RETURN ili Witness transakciju, ima istu šansu da bude uključena u blok kao i bilo koja druga validna transakcija. Ako nije spreman da plati tu cenu, njegova transakcija jednostavno biva potisnuta.
Ovaj tržišni model naknada je time jedina decentralizovana, pravedna i dugoročno održiva zaštita od spama. Svaki pokušaj dodatnog filtriranja bio bi ili neefikasan, jer mineri uvek mogu ručno usvojiti transakcije koje žele, ili centralizovan, jer bi zahtevao da neko odlučuje šta je „spam“, a šta nije.
Još jedna važna posledica fee modela je što on prirodno odvraća od masovnog upisivanja podataka u blockchain. Što je prostor u bloku oskudniji i fee-ovi viši, to je manje isplativo skladištiti velike količine podataka. To se već vidi u praksi kod Ordinals i Inscriptions – kada su naknade visoke, broj transakcija sa podacima naglo opada jer trošak postaje previsok.
Za Bitcoin Core pristup ovo je jasan dokaz da tržište samo reguliše. Spam postoji samo dok je neko spreman da za njega plati, a upravo taj mehanizam dodatno jača dugoročnu sigurnost mreže, jer naknade za minere postaju sve važniji izvor prihoda kako se blok subvencije, odnosno nagrade u novokreiranim bitcoinima, s vremenom smanjuju.
16. Menja li ukidanje limita strukturu fee tržišta?
Ukidanje limita od 80 bajta za OP_RETURN verovatno ne menja fee tržište na opipljiv način, već pre svega deluje kao pomeranje postojećeg balansa. Kao što je već pomenuto, OP_RETURN u savremenom „data boom-u“ na Bitcoinu ionako ima samo sporednu ulogu.
U praksi je broj OP_RETURN transakcija većih od 80 bajta izuzetno mali. Analiza iz avgusta 2025. pokazuje da je svega 0,007% svih OP_RETURN izlaza premašilo taj limit. Drugim rečima, tržište je i bez tehničke zabrane samo poštovalo ograničenje, ne zato što je moralo, već zato što u većini slučajeva jednostavno nije postojala potreba za većim unosima podataka.
To znači da razlika između 80 bajta i 8.000 bajta u praksi gotovo ništa ne menja. Ako postoji veća potražnja za upisivanjem podataka, ona će se i dalje preusmeravati preko Witness prostora. Ako potražnja opadne, biće nebitno da li je OP_RETURN ograničen ili otvoren.
Ono što se ipak menja jeste signal: ukidanjem limita Bitcoin Core jasno stavlja do znanja da je fee tržište jedini neutralan i dugoročno održiv mehanizam regulacije u mreži.
17. Šta su o sličnim temama govorili Satoshi i Hal Finney?
Još u prvim godinama Bitcoina postojale su rasprave o tome kako pravilno tretirati podatke u mreži. Hal Finney i Satoshi Nakamoto su se sporili o tome da li Bitcoin treba da ostane isključivo platni sistem ili može služiti i kao alat za čuvanje podataka. Debata o OP_RETURN-u zato nije nova i savršeno se uklapa u dugu istoriju sličnih sukoba.
Već u decembru 2010. na forumu Bitcointalk vodila se intenzivna diskusija o tome da li je ispravno skladištiti podatke u transakcijama. Ključni trenutak dogodio se objavljivanjem verzije Bitcoin v0.3.18, kada je Satoshi uveo takozvani Standardness Check, mehanizam koji je omogućavao da se u mempool prosleđuju samo „standardne“ transakcije, dok su egzotične i potencijalno zloupotrebljive bile blokirane. Cilj je bio da se spreči opterećenje mreže neefikasnim konstrukcijama podataka.
Ova odluka odmah je izazvala kritike. Neki članovi zajednice tvrdili su da se time ograničava inovativnost i mogućnost stvaranja novih slučajeva upotrebe na Bitcoinu. Drugi su isticali da takvi filteri ne znače mnogo, jer rudari i dalje mogu uključiti bilo koju transakciju u blok ako su fee-ovi dovoljni, što ih čini privremenim rešenjem.
Satoshi je lično učestvovao u raspravi i zauzeo uravnotežen stav. Naglasio je da je Bitcoin proširiv sistem i da novi tipovi transakcija mogu biti dodati ako imaju praktičnu svrhu. Istovremeno je upozorio da mreža ne sme prerano postati baza podataka, već da treba zadržati fokus na monetarnoj funkciji. Smatrao je da su hash-evi i timestamp-ovi legitimni primeri upotrebe, dok je skladištenje celih podataka video kao potencijalnu pretnju za stabilnost sistema.
Hal Finney, jedan od prvih korisnika Bitcoina i Satoshijev blizak saradnik, istraživao je upravo te granice. Eksperimentisao je sa idejom korišćenja Bitcoina kao osnove za overlay protokole, dodatne slojeve koji bi mogli implementirati funkcije poput decentralizovanog timestamp sistema. Iako su njegove ideje pokazale tehnički potencijal, već tada je postalo jasno da svaka takva inovacija može ugroziti efikasnost i dugoročnu stabilnost mreže.
Argumenti iz tih ranih godina zapanjujuće liče današnjima. S jedne strane su oni koji tvrde da je svaka transakcija legitimna ako je neko spreman da plati fee, a s druge oni koji ističu da Bitcoin mora ostati novac i ne sme postati skladište beskorisnih podataka. Čak su i tada postojale brige da filter pravila predstavljaju simboličku politiku, dok realnu odluku o transakcijama i dalje donose mineri. Pojavila se i zabrinutost zbog mogućnosti unošenja ilegalnog sadržaja poput dečje pornografije, ista tema koja se i danas povremeno vraća.
Današnja rasprava oko OP_RETURN-a samo je nastavak tog višedecenijskog konflikta. Tehnički detalji su se promenili, ranije su to bile neobične script funkcije i lažne adrese, danas su to OP_RETURN limiti i Inscriptions, ali suštinsko pitanje ostaje isto: da li Bitcoin treba da dozvoli svaku upotrebu sve dok se plaća naknada ili je potrebno uvesti granice kako bi se očuvala njegova priroda kao novčanog sistema?
18. Zašto je sukob između Core-a i Knots-a postao emotivan?
Rasprava o OP_RETURN-u odavno je prerasla tehničke okvire i postala duboko emocionalna. Umesto mirne diskusije o kodu i funkcionalnosti, obe strane međusobno upućuju optužbe koje često prelaze granice profesionalne debate.
Kritičari promene, među kojima je najglasniji Luke Dashjr i pristalice Bitcoin Knots-a, optužuju Bitcoin Core developere da potcenjuju rizike ili čak svesno obmanjuju zajednicu. Po njihovom mišljenju, tvrdnja da stari limit nije imao zaštitnu funkciju predstavlja laž. Smatraju da ukidanje limita spolja šalje pogrešan signal, i da je Bitcoin sada otvoren za upisivanje bilo kakvih podataka, uključujući i ilegalan sadržaj. Neki idu i dalje, tvrdeći da se time Core developeri prikriveno svrstavaju uz zloupotrebu mreže.
Zagovornici promene iz Bitcoin Core tabora optužuju Knots pristalice za cenzorski pristup i preteranu dramatizaciju. Luke Dashjr-u prebacuju da samoinicijativno uvodi arbitrarne filtere, poput blokiranja transakcija sa Locktime 21, bez jasnog objašnjenja ili saglasnosti zajednice. Po njihovom mišljenju, to je astrologija u kodu – donošenje tehničkih odluka na osnovu ličnog osećaja, a ne objektivnih kriterijuma. Takođe ističu da Knots nije stabilan timski projekat, već lični eksperiment kojim Luke širi preuveličane strahove, poput stalnog pominjanja dečje pornografije u blockchainu.
Ove uzajamne optužbe učinile su debatu oštrijom nego mnoge ranije tehničke rasprave. Diskusija se više ne vodi samo o linijama koda, već o principima, reputaciji i poverenju. Zbog toga u raspravama sve češće odzvanjaju reči poput laž, cenzura i clown show, koje dodatno produbljuju sukob i otežavaju mogućnost racionalne, argumentovane debate unutar zajednice.
19. Koliku podršku u mreži imaju Core i Knots node-ovi?
Posmatrano po brojkama, situacija na prvi pogled deluje jasna: Bitcoin Core i dalje ubedljivo dominira mrežom, dok Bitcoin Knots zauzima znatno manji deo ekosistema. Dugo je broj Knots node-ova bio oko 800 „listening“ čvorova, ali je nedavno zabeležen nagli porast, pa je prema podacima sa coin.dance broj skočio na više od 7.000, a potom se stabilizovao oko 5.000.
Ovaj nagli porast izazvao je skepticizam među stručnjacima. Mnogi smatraju da se ne radi o stvarnom rastu, već o mogućem Sybil napadu, situaciji u kojoj jedan akter podiže na hiljade lažnih node-ova kako bi stvorio privid veće zastupljenosti. Alati poput asmap dodatno potvrđuju ovu sumnju, jer nakon filtriranja takvih instanci procenjuju realan udeo Knots node-ova na svega 2–3% ukupne mreže.
Ipak, neki analitičari smatraju da je stvarna cifra verovatno nešto veća, možda oko 10%, pošto asmap može previše agresivno filtrirati. Činjenica da je ubrzo nakon pomenutog porasta veliki broj navodnih Knots node-ova nestao dodatno podržava tezu o mogućoj manipulaciji.
U javnoj percepciji stvorena je mešovita slika. Tehnički gledano, Bitcoin Core zadržava apsolutnu većinu i ostaje standard u mreži, dok Knots pristalice nastoje da kroz statistike i glasniju komunikaciju stvore utisak šireg pokreta i rasta popularnosti. Ipak, čak i bez veštačkog napumpavanja brojeva, može se reći da je tokom ove debate Bitcoin Knots zaista privukao veći interes i realan porast korisnika, što pokazuje da je tema OP_RETURN-a otvorila prostor za širu tehničku i ideološku mobilizaciju unutar zajednice.
20. Može li ovaj sukob dovesti do podele mreže?
Mogućnost fork-a lebdi kao senka nad trenutnom debatom. Iako su razdvajanja lanca u istoriji Bitcoina bila izuzetno retka, slučaj iz 2017. godine, kada je nastao Bitcoin Cash, pokazao je koliko takvi sukobi mogu biti napeti i dugoročno podeliti zajednicu.
U aktuelnom sukobu tema mogućeg forka ponovo se pojavila nakon što su u procurelim privatnim prepiskama Luke Dashjr-a zabeleženi nagoveštaji o potencijalnom hardforku. Iako se radilo više o teoretskim razmišljanjima nego o konkretnim planovima, sama činjenica da jedan od najpoznatijih developera uopšte razmatra takav scenario bila je dovoljna da izazove zabrinutost. Takva razmišljanja pokazuju koliko su se stavovi obe strane ukopali i koliko je komunikacija postala napeta, iako je verovatnoća stvarnog forka mala.
Raspored snaga jasno ne ide u korist Knots-a. Bitcoin Core dominira mrežom – kako po broju node-ova, tako i po institucionalnoj podršci berzi, wallet provajdera i infrastrukture. U takvom okruženju eventualni Knots fork imao bi izuzetno teško da se ekonomski održi. Čak i mnogi kritičari Core odluke priznaju da bi takav projekat verovatno završio kao marginalna paralelna mreža bez stvarnog značaja.
Ipak, rizik uvek postoji. Čak i nagađanja o mogućem razdvajanju mogu posejati nesigurnost i izazvati privremeni pad poverenja u stabilnost sistema, što je dovoljno da se naruši atmosfera unutar zajednice i pojača nepoverenje između suprotstavljenih strana.
21. Kako će se rasprava o OP_RETURN-u verovatno završiti i šta znači za budućnost Bitcoina?
Brojne pristalice Knots-a crtaju mračan scenario: tvrde da sa izdanjem Bitcoin Core v30 počinje „kraj Bitcoina“ i da se mreža pretvara u običan data relay, gubeći svoj kredibilitet kao novčani sistem. Na forumima i društvenim mrežama sve češće se mogu čuti izrazi poput „početka kraja“.
Stručno gledano, međutim, takvi strahovi nemaju realno uporište. Promena se odnosi isključivo na policy podešavanja, a ne na konsenzus pravila. To znači da osnovna pravila mreže, način na koji rudari, fee-ovi i korisnici međusobno određuju koje transakcije završavaju u blokovima, ostaju potpuno ista.
Iskustvo takođe pokazuje da je Bitcoin izuzetno otporan sistem koji je već preživeo mnogo dublje tehničke i ideološke sukobe bez stvarne štete po mrežu. Zbog toga je najverovatniji ishod da se, uprkos burnoj debati, u praksi neće dogoditi gotovo ništa dramatično.
Bitcoin će i dalje funkcionisati kao i do sada, stabilno, predvidljivo i nezavisno od trenutnih nesuglasica među developerima. Kao i mnogo puta ranije, buka će se stišati, a mreža će nastaviti da radi.