Vremenska preferencija i austrijska škola:Kamata kao cena čekanja

Najvažnije u nekoliko reči:

Vremenska preferencija je mera koliko ti je važnije da nešto imaš danas nego kasnije. Svako bar malo više voli danas nego sutra. Ne znaš šta će biti za godinu dana, pa je jabuka danas bolja od jabuke za godinu. Pitanje je samo koliko bolja.

Tekst Zašto je tvrdi novac poput Bitcoina bolji izbor ovaj pojam je samo pomenuo, uz primer novca u fioci. Ovde gledamo kako je vremenska preferencija povezana sa kamatom, šta se desi kad kamatu odredi centralna banka i zašto ekonomisti austrijske škole od toga prave celu priču o krizama.

Ko sadi voćnjak, misli na godine koje dolaze

Niska vremenska preferencija znači da umeš da sačekaš. Ko posadi voćnjak, prvu rakiju ne peče iste jeseni. Ko kuću zida sprat po sprat, od ušteđevine, godinama živi u nedovršenoj, ali na kraju ne duguje banci. Ko uči zanat, nekoliko godina zarađuje manje da bi posle zarađivao više.

Visoka vremenska preferencija znači da ti je važno sada. Plata se potroši u prvoj nedelji, a do kraja meseca se živi na pozajmicu. To nije uvek mana. Ko je bolestan, ko ne zna da li će sutra imati posao, s razlogom misli na danas. Godine 1993. neki su platu, koju su dobijali dva puta nedeljno, odmah menjali u marke, jer bi do sledeće isplate izgubila vrednost (tekst o inflaciji).

Isti čovek može da ume da čeka sa kućom, a da ne ume sa letovanjem. Ali na sve nas utiče okolina u kojoj odlučujemo. Novac u kome primaš platu deo je te okoline.

Novac koji gubi vrednost tera te da trošiš danas

Ako dinar svake godine kupuje manje, čekanje ima cenu. Ono što danas odložiš, sutra kupuje manje. Zato se isplati kupiti odmah, uzeti kredit ili novac skloniti u nešto što ne gubi vrednost. Koliko je izgubila ušteđevina u fioci od 2012, meri tekst o tvrdom novcu. Koliko brzo to ide kad se novac štampa bez kočnice, pokazuje tekst o inflaciji.

Tako inflacija pomera vremensku preferenciju celog društva. Niko ne mora da postane drugačiji čovek. Dovoljno je da se promeni računica, pa se promeni i ponašanje.

Kod novca koji se teško pravi računica ide na drugu stranu. Ako novca ne nastaje mnogo više, a firme vremenom proizvode jeftinije, odložen novac sutra može da kupi isto ili više. Tada čekanje nije gubitak, nego nagrada. Kod bitcoina to ne važi za svaku godinu, jer mu cena jako skače i može da padne duboko. Ovo nije finansijski savet.

Kamata je cena čekanja

Ako ti neko ponudi 10.000 dinara danas ili 10.000 dinara za godinu dana, uzećeš danas. Koliko bi tražio da sačekaš? Možda 10.500, možda 11.000. Ta razlika je tvoja cena čekanja. Kad se sretnu oni koji su spremni da čekaju i oni kojima novac treba odmah, iz njihovih cena nastaje kamata.

Ovu ideju je razradio austrijski ekonomista Ojgen fon Bem-Baverk (Eugen von Böhm-Bawerk). Njegova knjiga Kapital i kamata (Kapital und Kapitalzins) izašla je u dva dela, 1884. i 1889. godine. U drugom delu je rečenica koju sam naziva srži svoje teorije kamate: „Sadašnja dobra po pravilu vrede više od budućih dobara iste vrste i količine“ (naš prevod, Böhm-Bawerk, Positive Theorie des Kapitales, 4. izdanje). Po njemu se kamata plaća zato što ono što imaš danas vredi više od istog toga sutra.

Kamata tako nosi poruku. Visoka kamata kaže da ljudi hoće novac sada i da je štednje malo. Niska kamata kaže da ima mnogo onih koji mogu da čekaju. Firma koja planira fabriku čita tu poruku kao što ti čitaš cenu u prodavnici.

Kad kamatu odredi centralna banka, poruka može da zavara

Kod nas kamatu ne određuju samo štediše i dužnici. Narodna banka Srbije određuje referentnu kamatnu stopu, glavnu kamatu kojom utiče na cenu kredita i štednje u dinarima. Kako se ona menjala od 2008, opisuje tekst Ciklus dugova i Bitcoin.

Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) je 1912. u knjizi Theorie des Geldes und der Umlaufsmittel (na engleskom The Theory of Money and Credit) pitao šta se desi kad banke kamatu spuste ispod one koju bi odredila štednja. Oslonio se na švedskog ekonomistu Knuta Viksela (Knut Wicksell). Viksel je razlikovao prirodnu kamatu, onu koju bi tržište odredilo kad bi se pozajmljivale same mašine i roba, i kamatu na novac koju naplaćuju banke (Mises, engleski prevod iz 1934, deo III).

Mizesov odgovor, ukratko, glasi ovako. Jeftin kredit čini da dugi poslovi izgledaju isplativi, iako ljudi nisu uštedeli više. Firme počnu da grade, a za sve te poslove nema dovoljno ljudi, materijala i ušteđevine. Pre ili kasnije računica pukne i deo poslova stane. To je austrijska teorija privrednog ciklusa. Fridrih Hajek (Friedrich Hayek) ju je razradio u predavanjima koja su u septembru 1931. izašla kao knjiga Prices and Production (Hayek, 1931).

Zamisli majstora koji zbog jeftinog kredita započne deset kuća, a cigle ima za sedam. Svih deset stoje bez krova i nijedna nije gotova. Po austrijancima, kriza je upravo trenutak kad se vidi da je započeto više nego što može da se završi.

Hajek je 1974. dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, zajedno sa Gunarom Mirdalom (Gunnar Myrdal), „za pionirski rad u teoriji novca i privrednih kolebanja“ (Nobelova nagrada).

U Srbiji je kamata nekoliko godina bila niža od rasta cena

Kakvu poruku je slala kamata kod nas? Uporedili smo referentnu stopu na kraju svake godine sa tim koliko su cene porasle od decembra do decembra.

U decembru 2021. stopa je bila 1%, a cene su za godinu porasle 7,9%. U decembru 2022. stopa je bila 5%, a cene 15,1% (inflacija). Kad je kamata niža od rasta cena, kažemo da je realna kamata negativna. Novac koji donosi takvu kamatu na kraju godine kupuje manje nego na početku, a dug se sam od sebe smanjuje.

Stopa je bila niža od rasta cena u decembru 2012, 2020, 2021, 2022. i 2023. U avgustu 2026. odnos je bio obrnut. Stopa je bila 5,75%, a cene su bile 2,2% više nego godinu dana ranije.

Ovo poređenje je grubo. Stopa se menja i prema inflaciji koja se očekuje, a ne samo prema onoj koja je prošla. Kad su cene krenule naviše, Narodna banka je stopu dizala od 7. aprila 2022. do 13. jula 2023. I ovo je kamata Narodne banke, a banka na štednju daje svoju.

Po austrijskoj školi, godine sa negativnom realnom kamatom šalju pogrešnu poruku. Štednja se ne isplati, a dug se isplati. Da li je baš to pokrenulo neki talas zaduživanja u Srbiji, ovi brojevi ne dokazuju.

Većina ekonomista ovu teoriju ne prihvata

Glavni tok ekonomije (engl. mainstream) i danas je dominantan, a austrijska škola je jedna od manjih škola pored njega. Austrijanci prihvataju osnovne ideje o izboru i ograničenjima, ali naglašavaju neizvesnost i sumnjaju u vrednost matematičkih modela (Stanford Encyclopedia of Philosophy).

Najpoznatija primedba dolazi iz podataka. Milton Fridman (Milton Friedman) je 1964. primetio da dubina pada ne zavisi od toga koliko je bio jak rast pre njega, dok dubok pad najavljuje snažan oporavak. Istraživanje iz 2025. našlo je isto u nezaposlenosti u SAD (Dupraz, Nakamura i Steinsson, 2025). To se teško slaže sa austrijskom pričom, po kojoj bi veći procvat na jeftinom kreditu trebalo da donese dublji pad. Ekonomista Rodžer Garison (Roger Garrison) odgovorio je 1996. da ukupni brojevi ne mere ono o čemu teorija govori (Economic Inquiry, 1996).

Ima i zajedničkog. Vikselova prirodna kamata nije ostala samo kod austrijanaca. Federalne rezerve iz Njujorka i danas procenjuju prirodnu kamatu (r-star), realnu kratkoročnu kamatu kad privreda radi punom snagom, a inflacija je stabilna (Fed iz Njujorka). Prirodnu kamatu niko ne vidi direktno, pa je centralna banka mora procenjivati. Po nama je tu srž spora: ko je bolje pogađa, odbor centralne banke ili štediše i dužnici sami?

Sasvim suprotan pogled, po kome država sme da pravi novac koliko joj treba dok cene miruju, opisuje tekst MMT protiv Bitcoina.

Ko su bili austrijanci i šta je ko doneo

Škola počinje 1871. godine knjigom Karla Mengera (Library of Economics and Liberty).

Menger je u svojoj knjizi, štampanoj u Beču, pisao o tome kako se roba razlikuje po tome koliko se lako prodaje (nem. Absatzfähigkeit). U razmeni ljudi rado uzimaju ono što će lako dati dalje, i tako jedna roba postaje novac (Menger, 1871). Kako je to izgledalo od trampe do zlata, piše tekst Šta je zapravo novac?

Mizes je u knjizi iz 1912. objasnio i zašto novac ima vrednost. Danas ga ceniš jer znaš šta je kupovao juče, a kad se ide unazad, stigne se do vremena kad je bio obična roba (Mises, 1934). Bitcoin nikad nije bio roba koja služi nečemu drugom. Po nama, Mizes je opisao kako je novac nastajao ranije, a ne zabranio da nastane drugačije. Bitcoin je cenu dobio kad su ljudi počeli da ga menjaju za druge stvari.

Bitcoin se lako objašnjava austrijskim pojmovima, ali mu nisu potrebni

Ekonomista Saifedin Amus (Saifedean Ammous) je u aprilu 2018. objavio knjigu The Bitcoin Standard. U njoj Bitcoin objašnjava pojmovima austrijske škole, a vremenskoj preferenciji daje celo poglavlje, „Money and Time Preference“ (Wiley).

Bitcoin ima unapred poznatu količinu, a bitcoina nikad neće biti više od 21 milion. Nema centralne banke koja određuje kamatu. Zato ga je lako opisati rečima Mengera i Mizesa.

Ali Bitcoinu nije potrebna nijedna škola da bi radio. Čvor proverava ista pravila, bilo da ga pokreće austrijanac ili njegov najoštriji kritičar. Austrijska teorija o krizama može da bude pogrešna, a granica od 21 milion i dalje važi.

Šta mislimo: čekanje treba da se isplati

Mi mislimo da je vremenska preferencija najkorisnija ideja austrijske škole. Ona objašnjava nešto što svako u Srbiji zna iz iskustva. Kad novac gubi vrednost, ljudi uče da troše, a kad je čuva, uče da čekaju.

Teorija o krizama nas uverava manje. Dobro opisuje deo onoga što se dešava posle dugog jeftinog kredita, ali podaci je ne potvrđuju dovoljno da bi bila pravilo. Zato je ovde predstavljamo kao jedno objašnjenje, a ne kao dokazanu istinu.

Bitcoin nam se ne sviđa zbog neke ekonomske škole. Sviđa nam se zato što niko ne može da napravi više bitcoina kad mu zatreba. Novac za koji to važi ne kažnjava onoga ko sadi voćnjak.

Šta iz ovoga sledi za tebe

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Hajek se nije zaustavio na kamati. Godine 1976. predložio je da država izgubi monopol na novac i da se novci slobodno takmiče. Šta bi to značilo za dinar i Bitcoin danas, čitaš u sledećem tekstu, Bitcoin je najbolji novac, ali ne postoji slobodna konkurencija.

Novac koji gubi vrednost uči te da trošiš. Novac koji je čuva uči te da čekaš.