Zašto je tvrdi novac poput Bitcoina bolji izbor

Najvažnije u nekoliko reči:

Tvrdi novac je novac koji je teško napraviti više. Meki novac je novac čija se količina lako povećava.

Zamisli partiju Monopola u kojoj jedan igrač sme da štampa novčanice kad god poželi. Ostali bi brzo shvatili da igra nije poštena. On bi kupovao ulice, a njihov novac bi vredeo sve manje.

Šta je novac i po čemu se dobar razlikuje od lošeg, pišu tekstovi Šta je zapravo novac? i Osobine dobrog novca. Kako su se menjala pravila po kojima se novac izdaje, piše Od zlatnog do Bitcoin standarda. Ovde gledamo šta tvrdoća novca znači za tvoju ušteđevinu i za odluke koje donosiš svakog meseca.

Tvrdoća se meri godinama potrebnim da nastane još toliko novca

Kako izmeriti koliko je novac tvrd? Uzmi sve što od njega postoji i podeli onim što nastane za godinu dana. Dobiješ broj godina za koje bi, istim tempom, nastalo još jednom onoliko koliko već ima. Što je broj veći, novac je tvrđi.

Zlato je dobar primer. Ljudi su do sredine 2026. iskopali oko 222.600 tona zlata (World Gold Council), a u 2025. oko 3.672 tone. Cena zlata je te godine naglo rasla, a rudnici su iskopali samo oko 1% više nego godinu ranije (World Gold Council). Za još toliko zlata trebalo bi oko 61 godinu.

Krajem 2024. bilo je 2.685 milijardi dinara novčane mase M2, a u 2025. dodato je još 189 milijardi (NBS, tabela 1.1.1). Šta se broji u M2, objašnjava tekst o standardima. Tim tempom još toliko dinara nastalo bi za 14 godina. Evro je tvrđi od dinara, ali mnogo mekši od zlata. U evrozoni bi za još toliko evra trebalo 32 godine (Evropska centralna banka).

Do kraja 2024. izdato je 19.803.934 bitcoina, a u 2025. po rasporedu je nastalo još 165.881 (Bitcoin Core). Za još toliko trebalo bi 119 godina. Posle sledećeg halvinga novih bitcoina biće upola manje, pa će se i taj broj skoro udvostručiti (halving).

Broj nije sve. Kod dinara i evra on zavisi od kredita koje daju banke i od odluka centralne banke, pa sledeće godine može da bude sasvim drugačiji. Kod Bitcoina je raspored zapisan unapred, a bitcoina nikad neće biti više od 21 milion.

Novi novac ne stiže svima istog dana

Kad novca ima više, cene ne porastu istog jutra svuda. Novac uđe na jednom mestu i odatle se širi. Ko je bliže tom mestu, dobije ga ranije.

Danas novac najčešće nastaje kad banka odobri kredit (Bank of England). Onaj ko dobije kredit troši novac odmah, po današnjim cenama. Prodavac koji ga primi troši ga dalje. Kako novac putuje, raste potražnja, a s njom i cene. Onome ko je na kraju lanca novac stiže tek kad su cene već porasle.

Ovo je primetio Ričard Kantijon (Richard Cantillon), bankar iz 18. veka. U knjizi objavljenoj 1755. godine pisao je o zlatu i srebru iz novih rudnika. Prvo ih troše vlasnici rudnika i njihovi radnici. Oni čiji prihod ostaje isti, kao zemljoposednici sa zakupninom ugovorenom unapred, moraju da troše manje (Cantillon, 1755). Po njemu se to zove Kantijonov efekat.

Ista slika postoji i danas. Banka za međunarodna poravnanja, banka centralnih banaka, piše da niske kamate i kupovina obveznica podižu cene imovine, a akcije su uglavnom kod onih sa najvećim prihodima. Piše i da inflacija prebacuje prihod i imovinu od onih koji je najmanje primećuju ili ne mogu da se zaštite. Najveći deo štete kod najsiromašnijih, po istom izveštaju, ne dolazi od ušteđevine, nego od plata koje gube kupovnu moć (BIS, 2021).

Ni tvrd novac nije bez prvih dobitnika. Nove bitcoine dobijaju rudari, kao što je novo zlato dobijao vlasnik rudnika (nagrada za blok). Razlika je u tome što ih je malo i što niko ne bira ko će ih dobiti. Dobija ih onaj ko nađe blok, po pravilu koje važi za sve.

Kad novac gubi vrednost, čekanje postaje skupo

Vremenska preferencija je mera koliko ti je važnije da nešto imaš danas nego kasnije. Svako bar malo više voli danas nego sutra. Koliko više, zavisi i od novca u kome čuvaš ono što zaradiš.

Uzmi 10.000 dinara koje su u januaru 2012. završile u fioci. Do avgusta 2026. cene u Srbiji su toliko porasle da te novčanice kupuju koliko je u 2012. kupovalo 5.208 dinara (inflacija). Kod goriva se to vidi još jasnije. Za 10.000 dinara u januaru 2012. moglo je da se kupi 74 litra dizela, a u septembru 2026. samo 43 litra (dizel).

Evro gubi sporije, ali i on gubi. Od 10.000 evra iz istog meseca ostala je kupovna moć od 7.204 evra, mereno cenama u evrozoni.

Novac na oročenoj štednji dobija kamatu, pa gubi manje od novca u fioci. Ovaj primer meri novac koji samo stoji.

Šta to radi ljudima? Ako novac u fioci svake godine kupuje manje, čekanje se ne isplati. Isplati se potrošiti odmah, uzeti kredit ili novac skloniti u stan i akcije. Mekan novac tako tera ljude da žive za danas. Mi mislimo da je to njegova najveća šteta, veća i od samih cena. Štednja, koja je nekad bila vrlina, postaje gubitak.

Kod tvrdog novca je obrnuto. Ako se novac teško pravi, ono što danas odložiš može sutra da kupi isto ili više, jer firme vremenom proizvode jeftinije (tekst o zdravom novcu). SAD su 1879. ponovo počele da menjaju novčanice za zlato (Brookings, 1982). Indeks cena tamo je 1879. bio 28, a 1913. godine 29,7 (Federal Reserve Bank of Minneapolis). Za 34 godine cene su porasle oko 6%. Fed iz Mineapolisa za brojeve pre 1913. kaže da su procene. Kako je posle 1971. bilo sa dolarom i drugim valutama, pokazuje stranica kupovna moć valuta.

Tvrd novac nije obećanje mirne cene

Tvrd novac znači da ga je teško napraviti više. Ne znači da mu cena stoji u mestu.

U istoj tabeli cene u SAD su 1921. pale 10,9%, a 1932. godine 10,3% (Federal Reserve Bank of Minneapolis). Pad cena zvuči lepo kupcu, ali je težak za onoga ko ima dug, jer ga vraća novcem koji vredi više nego kad se zadužio. Posle 1930. takav pad je povećao teret dugova, a deo zvaničnika Federalnih rezervi smatrao je da je važnije braniti zlatni standard nego pomoći bankama u nevolji (Federal Reserve History).

Kod Bitcoina je razlika još veća. Količina je poznata unapred, ali cena bitcoina zavisi od toga koliko ga ljudi traže, a to se brzo menja. Cena se iz godine u godinu menja mnogo više nego cena evra (volatilnost). Ako razmišljaš o kupovini, znaj da cena može da padne duboko i da dugo ostane niska. Ovo nije finansijski savet.

Mekan i tvrd novac jedan pored drugog

Zašto mislimo da je tvrd novac bolji izbor

Po nama, novac treba da vrednost tvog rada prenese iz danas u sutra. Mekan novac to radi sve lošije, jer ga neko uvek može napraviti više kad mu zatreba. Tvrd novac to radi bolje, jer to niko ne može.

Pristalice tvrdog novca vole da podsete da su telefon, sijalica i automobil nastali u vreme zlatnog standarda. To je tačno, ali ne dokazuje da ih je zlato izazvalo.

Nijedan tvrd novac nije savršen. Zlato je teško za prenos i čuvanje, pa je u praksi stajalo u tuđem trezoru (tekst o standardima). Bitcoin je tvrđi od zlata, ali je mlad i cena mu skače. Kad biraš u čemu čuvaš ono što zaradiš, dobro je početi od jednog pitanja. Ko može da napravi više ovog novca?

Šta iz ovoga sledi za tvoju ušteđevinu

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Zašto mekan novac tera na trošenje, a tvrd nagrađuje čekanje, ekonomisti objašnjavaju više od sto godina. Šta je vremenska preferencija, zašto je kamata cena čekanja i šta o krizama kaže austrijska škola, čitaš u sledećem tekstu, Vremenska preferencija i austrijska škola.

Mekan novac nagrađuje onoga ko troši danas. Tvrd novac nagrađuje onoga ko ume da čeka.