Koliko bitcoina je potrebno za ulazak u klub od 1%?

Najvažnije u nekoliko reči:

Klub od 1% je naziv za najbogatijih 1% ljudi, one koji imaju više od ostalih 99%. Obično se meri imovinom u evrima ili dinarima. Ovde ga merimo u bitcoinima.

Koliko bitcoina mora da ima čovek da bi sigurno bio u klubu od 1%? Taj broj nije prognoza ni preporuka. Dobija se deljenjem, koje svako može da ponovi na digitronu.

Zašto bitcoina ima najviše 21 milion, objašnjava tekst Zašto baš 21 milion bitcoina? Zašto je retkost važna osobina novca, piše u delu teksta Osobine dobrog novca, a zašto je novac koji niko ne može da doštampa tvrd, u tekstu Zašto je tvrdi novac poput Bitcoina bolji izbor.

Svaki čovek na Zemlji mogao bi da dobije 0,00256 bitcoina

Pravila Bitcoina dozvoljavaju najviše 20.999.999,9769 bitcoina (Bitcoin Core). Ujedinjene nacije računaju da je na Zemlji 2024. živelo 8,2 milijarde ljudi (UN, World Population Prospects 2024).

Kad se prvi broj podeli drugim, na svakog čoveka dolazi 0,00256 bitcoina. Tako mali broj lakše se čita u satošijima. Satoši je najmanji deo bitcoina, jedan stomilioniti deo (deljivost). Jednak deo jednog čoveka je 0,00256 bitcoina, odnosno 256.098 satošija.

Ni toliko danas ne postoji. Do bloka 972.965, iskopanog 24. oktobra 2026, nastalo je 20.103.018,75 bitcoina (mempool.space). Podeljeno na sve ljude, to je 0,00245 bitcoina (245.159 satošija) po čoveku. Ostatak, nešto manje od 897.000 bitcoina, dobijaće rudari kao nagradu za blok, sve manje posle svakog halvinga.

Ljudi će biti sve više, a gornja granica bitcoina ostaje ista. Po projekciji istog izveštaja Ujedinjenih nacija, broj ljudi dostići će oko 10,3 milijarde sredinom 2080-ih. Tada bi jednak deo bio oko 0,00204 bitcoina (203.900 satošija), petina manje nego uz 8,2 milijarde ljudi.

Srbija je na toj skali mala. Republički zavod za statistiku procenjuje da je u Srbiji 2025. živelo 6.549.901 stanovnik (RZS). To je svaki 1.252. čovek na planeti, oko 0,08% ljudi. Kad bi svako na svetu imao jednak deo, svi stanovnici Srbije zajedno imali bi oko 16.774 bitcoina.

Granica za klub od 1% je 0,256 bitcoina

Sad isti račun, samo sa manje ljudi. Jedan odsto od 8,2 milijarde je 82 miliona ljudi, otprilike dvanaest i po Srbija. Kad bi svi bitcoini pripali samo njima, u jednakim delovima, svako bi imao oko 0,256 bitcoina. Za najbogatijih 10% bilo bi deset puta manje, oko 0,0256 bitcoina.

Odavde sledi pravilo koje važi bez ikakve pretpostavke o tome ko šta ima. Ko ima bar 0,256 bitcoina, tačnije 25.609.757 satošija, sigurno je u klubu od 1%. Da bi isto toliko imalo više od 82 miliona ljudi, trebalo bi više bitcoina nego što pravila dozvoljavaju.

Isto važi i za jednak deo. Ko ima 0,00256 bitcoina, ne može da ima manje od proseka, jer prosek ne može da bude veći od svih bitcoina podeljenih na sve ljude.

Zamisli razred od 100 učenika i 100 klikera. Jedan odsto razreda je jedan učenik. Ko ima svih 100 klikera, sigurno je u tom jednom odsto. Ali ako većina učenika nema nijedan kliker, a ostali imaju po dva ili tri, za prvo mesto dovoljno je i pet klikera.

Tako je i sa bitcoinima. Granica od 0,256 bitcoina je gornja granica. Stvarna je skoro sigurno niža, jer većina ljudi nema nijedan satoši. Koliko je niža, ne zna niko, i za to postoje dva razloga.

Adrese na lancu blokova nisu ljudi

Na lancu blokova svako može da vidi koliko bitcoina stoji na kojoj adresi. Iz toga ipak ne može da se izračuna koliko bitcoina ima koji čovek.

Zato spisak najbogatijih adresa ne kaže ko je u klubu od 1%. Po nama, ko navodi tačan broj bitcoina za ulazak u taj klub, pogađa.

Ne može da se kupi svaki bitcoin koji postoji

Deo je izgubljen zauvek, sa zaboravljenim lozinkama, bačenim diskovima i uništenim ključevima. Koliko tačno, niko ne zna. Firma Chainalysis je 2020. procenila da se oko petina do tada iskopanih bitcoina nije pomerila pet i više godina, pa ih je vodila kao izgubljene (Chainalysis, 2020). To je njihova procena, a ne merenje. Neki od tih bitcoina možda samo dugo miruju kod vlasnika koji ne prodaje.

Pored toga, skoro 897.000 bitcoina još nije ni nastalo. A ko ima bitcoine, ne mora da ih proda.

Za klub od 1% to znači da je stvarna granica još niža od 0,256 bitcoina. Svaki izgubljen bitcoin smanjuje broj onih koji mogu da se podele.

Jednak deo u satošijima i u prosečnoj plati

Stranica Plata prikazuje prosečnu neto platu u Srbiji u dinarima i u satošijima, po ceni bitcoina poslednjeg dana meseca.

Prosečna neto plata za jun 2026. iznosila je 120.401 dinar. Po ceni bitcoina od 30. juna 2026. to je bilo 0,01997 bitcoina (1.996.614 satošija). Jednak deo jednog čoveka, 0,00256 bitcoina, bio je tada oko 12,8% te plate, oko 15.400 dinara.

U julu 2025. računica je izgledala drugačije. Plata je bila 109.071 dinar, ali je cena bitcoina 31. jula 2025. bila mnogo viša, pa je plata vredela samo 0,00919 bitcoina (918.972 satošija). Isti jednak deo bio je tada oko 27,9% plate, oko 30.400 dinara.

Granica od 1% je sto puta veća od jednakog dela, pa je i u platama sto puta veća. Po ceni od 30. juna 2026. to je oko 12,8 prosečnih neto plata, a po ceni od 31. jula 2025. oko 27,9.

Cena bitcoina se jako menja, i naviše i naniže (rizik i volatilnost). Zato ovi brojevi ne kažu da je bitcoin jeftin ili skup. Kažu samo koliko ga je malo kad se podeli na sve ljude. Ovo nije finansijski savet. Ako razmišljaš o kupovini, prvo pročitaj koliko uložiti i kada kupiti.

Šta iz ovoga sledi za tebe

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Kad bitcoin kupuješ na menjačnici, cenu prave ponude kupaca i prodavaca, upisane na jedan spisak. Kako se taj spisak čita i zašto cena zavisi i od toga koliko kupuješ, objašnjava sledeći tekst, Šta je knjiga naloga?

Svi bitcoini sveta, podeljeni na sve ljude, daju po 0,00256 bitcoina, četvrt miliona satošija. Taj račun možeš i sam da ponoviš na digitronu.